Савјети епидемиолога: Колики је стварни ризик од хантавируса?

Хантавирус представља вирусну инфекцију, коју преносе углавном глодари, посебно мишеви и пацови. Људи се најчешће заразе удисањем ситних честица из осушеног урина, измета или пљувачке заражених глодара.

У Европи у појединим градовима влада паника, гдје смо имали прилику прочитати вијести попут Француске, која већ припрема маске у случају епидемије, Шпаније, у којој је пооштрен карантин за путнике са крузера те и Украјине у којој су потврђени случајеви заразе овим вирусом.

Да ли се грађани Бањалуке требају бринути, како да препознају симптоме уколико до њих дође и како се третира ова врста инфекције, објаснила нам је специјалиста епидемиологије, др Дијана Симић.

Како разликовати “мишију грозницу” од сезонског грипа?

"Разликовање мишије грознице од сезонског грипа у почетку може бити тешко јер обе болести почињу слично-повишеном тјелесном температуром, малаксалошћу и боловима у мишићима и зглобовима. Симптоми који више указују на мишију грозницу су јако повишена тјелесна температура, интензивни болови у леђима и стомаку, мучнина или повраћање, црвене очи, смањено мокрење, отицање или нагли умор уз податак да је особа прије избијања симптома била у шуми, имала контакт са мишевима или њиховим излучевинама те чистила подруме, шупу, таван или викендицу", рекла је специјалиста епидемиологије, др Дијана Симић.

Када је вријеме за одлазак љекару?

"Уколико особа осјети симптоме сличне грипи уз интензивне болове у леђима или стомаку након боравка у природи или чишћења запуштених објеката, обавезно се јавити свом љекару", наводи др Симић.

Да ли су оштећења бубрега хантавирусом трајна или се могу излијечити?

"Код већине људи оштећења бубрега хантавирусом нису трајна и бубрези се постепено опораве кроз неколико седмица или мјесеци након болести. Ријетко остају трајне последице, а ризик од истих је већи уколико се особа не јави на вријеме љекару те лијечење касни, ако је болест веома тешка или ако особа већ има нека хронична обољења попут дијабетеса, хипертензије или неке друге болести бубрега", рекла је др Симић.

С обзиром да је сезона сађења поврћа, да ли се можемо заразити храном из баште?

"Да, могуће је, али то није најчешћи пут преноса. Хантавируси се углавном преносе удисањем честица из осушеног измета, урина или пљувачке заражених глодара. Ризик постоји и преко хране или поврћа из баште ако је контаминирано излучевинама глодара и није добро опрано. Савјет је добро опрати поврће и воће под млазом воде, уклонити спољне листове салате, редовно прати руке након рада у башти, користити рукавице ако примјетите мишији измет, не мести сухи измет или прашину на суво већ прво попрскати дезинфекционим средством, те чувати храну у затвореним посудама", савјетује др Симић.

Да ли опасност представља отпад и смеће у граду, а које је често станиште глодара?

"Отпад и смеће у граду могу индиректно повећати ризик од хантавируса зато што привлаче глодаре, посебно мишеве и пацове, који могу носити хантавирусе. Међутим, сам отпад није главни извор заразе него излучевине заражених глодара. У урбаним срединама ризик је мањи него у руралним срединама, шумама или напуштеним објектима. Мјере смањења ризика су правилно одлагање отпада, затварање контејнера и сл", истиче др Симић.

Да ли ризик представљају и одласци у природу? Како се заштитити?

"Одласке у природу не треба избјегавати, али треба бити опрезан. Заштита током боравка у природи подразумијева редовно прање руку сапуном или користити дезинфекциона средства на бази алкохола, нарочито прије јела, не остављати остатке хране на земљи и не пити воду са незаштићених шумских извора, те избјегавати лежање директно на трави или земљи без подлоге", казала је др Симић.

Да ли Бањалука представља ризично подручје за развој хантавируса?

"Бањалука као град не спада у посебно ризична урбана подручја за развој хантавируса, али шири регион наше земље јесте повремено ендемско подручје за ову инфекцију. На подручју Балкана се спорадично биљеже случајеви, најчешће у прољеће и рано љето, када је активност глодара већа. Бањалука има околину која може имати такве услове, али то не значи да је град сам по себи ризичан, ризик зависи од конкретне изложености глодарима", закључила је др Симић.