Знате ли када је назив Бањалука први пут поменут и у ком документу

Он је 6. фебруара 1494. године издао један документ на латинском језику у којем се први пут спомиње име данас највећег града у Републици Српској.

Писан је на латинском језику и данас се у свом изворном облику чува у Државном архиву Мађарске у Будимпешти.

У новијем контексту, ова повеља спомиње се у култном дјелу Лајоша Талоција - "Повијест бановине, града и вароши, Јајца 1450-1527", објављеном 1916. године у Загребу.

У овом капиталном издању Талоци наводи да је Бањалука "иза Јајца, најважнији град у котлини Врбаса" и да је испод града постојала варош, у којој се налазио самостан неког просјачког реда, као и да су становници вароши за вријеме турске опасности, од мађарског краља, према његовим ријечима, добијали "припомоћ".

Од 1494. до данас, име Бањалука није само запис у историјским списима – оно је прича о граду који траје, мијења се и живи у кораку с временом.

Треба истаћи да документ угарско-хрватског (и других) краља Ладислава само спомиње име града, што значи да није никаква повеља о његовом утемељењу под данашњим именом.

Документ који, засад, први спомиње Бањалуку у цјелини гласи:

“Будим, 6. 2. 1494.

Властито упутство господина краља Владислава по милости Божјој краљ Угарске и Ческе итд. нашим вјернима, поштованом оцу у Кристу господину Томи, бискупу ђурском и постулату егерских цркава, врховному нашем тајнику и канцелару, те угледному и узвишеном палатину и суцу нашег двора, као и поштованом оцу у Кристу господину Стјепану, бискупу сријемске цркве, особноме замјенику наше назочности и узвишеному Ладиславу Канишком, бану наших краљевстава Далмације, Хрватске и Славоније, те вашим замјеницима у вођењу судских послова, такођер и свима другима нашег Краљевства којих се то тиче, суцима и правницима црквеним и свјетовнима који ово буду видјели, поздрав и милост.

Будући да је одани наш поштовани Балтазар Батхyан, бан наше јајачке утврде у нашој и нашег Краљевства служби, заузет чувањем исте утврде, а морат ће се тиме и убудуће по потреби бавити.У томе он сам и племићи Антун Тарко, Петар Хорват, банови замјеници у истој утврди, Јурај Микулашић у Бањалуци, други Јурај де Мyндзент у Врбасу, Тома Хорват у истом Врбасу, Ivan Czernely у Ливцу, Никола и Ладислав из Гернека у Котору, Дионизије Дабишевић у Бочцу, Иван Мишљеновић у Гребену, Јурај Твртко у истом Гребену и Вид у Цријепанском, кастелани, поданици и службеници истог Балтазара Батхyана, који су на сличан начин у нашој служби заузети са својим господаром, неће моћи због узнемиравања на задовољавајући начин обављати повјерену дужност, стога снагом и формом нашег новог опћег декрета јављамо вјернима да то знају. Дано у Будиму у четвртак иза светковине Очишћења Блажене Дјевице Марије, године господње тисућу четристотинедеведесетчетврте.”

Од овог првог спомињања, од 6. фебруара 1494. име Бањалука није више било ријеткост ни у званичним актима, као ни на иначе ријетким картама овог краја.