Да ли се за Светог Луку пости?

Посветио је живот ширењу вјере и помоћи људима. Срби његов дан обиљежавају 31. октобра, познат као Лучиндан. Празник симболизује свјетлост, исцељење и стваралачку снагу, а ове године пада у петак, због чега је препоручена посна прослава.

Иако Лучиндан није обавезно посна слава, многе породице бирају посна јела, симбол скромности и поштовања према свецу који је живио једноставно и служио другима.

У славском обреду обавезни су славски колач, жито и свијећа, а посна припрема омогућава да дух и тијело остану у складу са традицијом Светог Луке.

Свети Лука - апостол, јеванђелиста и зачетник иконописа

Свети Лука, родом из Антиохије Сиријске, био је љекар, филозоф, умјетник и вјерни сарадник апостола Павла. Према предању, био је образован у грчкој филозофији, медицини и живопису. Иако није био савременик Исуса Христа, постао је један од седамдесеторице апостола и аутор трећег Јеванђеља и Дјела апостолских. Након Павлове смрти, наставио је проповедање по Италији, Далмацији, Македонији и Грчкој. Предање тврди да је био и иконописац, насликавши иконе Пресвете Богородице и апостола Петра и Павла, чиме се сматра зачетником хришћанског иконописа. Преминуо је у 84. години, а његове мошти су пренијете у Цариград за вријеме цара Констанција.

Лучиндан, обичаји и вјеровања

Пренос моштију Светог Луке у Смедерево 1453. године представља један од најузвишенијих тренутака у историји српског народа. У години када је Цариград пао под турску власт, а судбина српске престонице Смедерева, посљедњег бедема слободне Србије, постајала све неизвеснија, деспот Ђурађ Бранковић потражио је утјеху у светињи, моштима апостола Луке, првог иконописца и љекара. Вјеровало се да мошти доносе исцељење и заштиту народу и држави.

У народној традицији, Лучиндан је познат као "деобни дан" између јесени и зиме. Изрека "Свети Лука – снијег до кука" симболизује вјеровање да ће тог дана пасти први снијег.

На Лучиндан, домаћини су везивали врпце око тора како би заштитили овце од вукова. Такође, организоване су овновске свадбе – обичај у којем су овнове раздвајали од оваца неколико седмица прије Лучиндана, а на сам тај дан организовани су салаши или гозбе, на којима су се уз богату трпезу овнови и овце поново спајали. Обичај је био да женска дјеца узјашу овнове пре него што их домаћин пусти међу овце како би било што више женских јагањаца.

Лучиндан је такође запрешни дан, када се избјегавају послови. Поред тога, празник је породична слава, светковина у насељима, заветина и еснафска слава занатлија – касапа, ћевабџија и кобасичара. Светог Луку као заштитника славе и ватрогасци у Земуну.