Које крсне славе славимо у фебруару и које обичаје ваља испоштовати

Православни вјерници у фебруару 2026. године прослављају три крсне славе – Светог мученика Трифуна, Сретење Господње и Преподобног Авксентија.

Свети мученик Трифун – заштитник љубави и виноградара

Свети мученик Трифун слави се као великомученик који је страдао за хришћанску вјеру, али и као заштитник брачне љубави, вјерности и честитог живота. Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завјет нераскидив – што својим животом и страдањем свједоче Христови мученици, међу којима је и Свети Трифун.

Ову славу посебно обиљежавају виноградари, механџије и бројни еснафи. На тај дан виноградари излазе у винограде, орезују бар један чокот лозе и заливају га вином, вјерујући да ће година бити родна.

У народу се вјерује:

ако на Светог Трифуна пада киша – родиће шљива и година ће бити берићетна,

овим даном "долази прољеће", буди се природа и љубав међу људима.

У појединим селима Шумадије Свети Трифун се слави и као завјетни дан, јер се вјерује да штити села од града и поплава.

Сретење Господње – сусрет Бога и човјека

Сретење Господње један је од великих хришћанских празника и обиљежава се у знак сјећања на догађај када је Пресвета Богородица, четрдесет дана након рођења Исуса Христа, донијела Младенца у јерусалимски храм.

У храму су Богородицу и Христа дочекали старац Симеон Богопримац и пророчица Ана. Вођен Божјом промишљу, Симеон је у дјетету препознао Спаситеља и изговорио ријечи које су постале дио хришћанске молитве и литургије:

"Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе…"

У народу, Сретење се доживљава као сусрет зиме и прољећа.

Према старим вјеровањима:

ако тог дана пада снијег или киша – зима одлази,

ако је сунчано – хладни дани ће потрајати.

Посебан обичај је паљење и освештавање свијећа. Освећене свијеће се чувају у дому и пале у тренуцима невоље, болести или страха, јер се вјерује да њихов пламен доноси утјеху и исцјељење.

Преподобни Авксентије – светитељ молитве и тишине

Преподобни Авксентије био је хришћански светитељ из V вијека. Живио је најприје у Цариграду, као веома богат властелин у вријеме цара Теодосија Млађег, али је у једном тренутку одбацио богатство, замонашио се и повукао из свјетовног живота.

Градови и општине

Сутра вишечасовни прекид струје

Бјежећи од славе и људских похвала, Авксентије се настанио на гори близу Халкидона, која је касније понијела његово име – Авксентијева гора. Ипак, народ га је и тамо пронашао, јер се прочуо као велики чудотворац и исцјелитељ.

У дубокој старости, Преподобни Авксентије преминуо је 470. године. Због његовог живота у молитви и тежње ка самоћи, у народу се вјерује да на овај празник треба избјегавати скитање и дан провести у миру, код куће и са породицом.

Вјерници на тај дан одлазе у цркву, пале свијећу и читају молитву Преподобном Авксентију, уз вјеровање да ће искрена жеља тада бити услишена.