Мала Госпојина - добар дан за свадбе и вјеридбе

Богородица је рођена у Назарету, од остарјелих и праведних родитеља Јоакима и Ане.

По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког.

Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божјем.

Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица.

Доживеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, послије истека земаљских дана, није отишла у вјечну светлост и славу.

Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве.

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцјељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева.

Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Вјерује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна љековита својства, као и да јаја из тога периода могу цијелу годину да остану свјежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Овај дан добар је за свадбе и вјеридбе. У многим насељима одржавају се сабори, завјетине, прославе, молитве и литије.

Када је о празнику ведро, вјерује се да ће нам се сунце смијешити и током јесени, али и зиме.