Невјероватна прича: Радмила родила 19 дјеце, бринула и о слијепом мужу

Жена која је, без помпе и пажње јавности, на својим леђима изнијела читав један живот препун трпљења, али и безграничне љубави.

Родила је деветнаесторо дјеце, подизала их у кући без луксуза, у планинским условима, уз мужа који је као младић остао слијеп и изгубио једну руку, активирајући бомбу заосталу из Другог светског рата. Од тог дана, сав терет опстанка, живота и васпитања пао је на њу – жену која се никада није питала како ће, већ је само знала да мора.

Радмила је устајала сваког дана у три ујутру без сата, без жаљења. Пекла је хљеб, спремала ручак за многобројну дјецу, музла краве и овце, чистила, а затим одлазила у њиву или шуму да обезбиједи дрва за огријев. Није познавала ни викенде, ни празнике. Знала је само да је свако јутро ново доказивање, да живот њене дјеце зависи од њене снаге, воље и издржљивости.

– Радмила је од нас створила часне и радне људе. Ми се поносимо њом, њеном бригом и пажњом коју је исказивала према нама, као и љубављу коју нам је пружала кроз живот, њеном искреношћу и односом према нашем оцу, према комшијама и фамилији – каже Зорка Обреновић, њена најстарија кћерка, данас одрасла жена са сопственом породицом.

У животу пуном изазова, Радмила никада није тражила ништа за себе. Није тражила помоћ, похвале ни признања. Ипак, њена прича је испричана прије десет година екипа емисије Квадратура круга посјетила је њено домаћинство како би снимила свједочанство о животу једне истинске хероине.

Данас, десет година касније, поново су је посетили, поводом њеног 90. рођендана. И даље ведра, скромна и стамена, Радмила сједи у дворишту своје куће у Гочманцу. Око ње су окупљени њени синови и кћерке, унуци и праунуци, сви они који свједоче о њеном животу, раду и непоколебљивој вољи.

Њена биографија не стаје у књиге, она се пише у људима које је створила. И у сваком од њих живи њена снага.

Јер Радмила није била само мајка, она је била домаћица, радница, његоватељица, и стуб једне породице. Једне епохе. Једног народа.

И зато, нека се име Радмиле Крсмановић памти, као симбол тихе, али непобедиве љубави.

Рођена је давне 1936. године. Иако је имала много удварача, са 18 се удала за јединог момка којег је хтјела, слијепог Владислава Крсмановића и изродила му деветнаесторо дјеце.

Иако се њена мајка противила тој одлуци Радмила је са Владиславом засновала породицу.

Прво дијете родила је са 19 година. Након тога, сваке друге године на свијет је доносила по један живот. Њен првенац рођен је 1956. године, а најмлађе чедо 1978. године.

Данас је од њих деветнаесторо, међу живима четрнаесторо.

Сву дјецу родила је код куће

Свако чељаде је родила код куће, па и не зна шта је то породилиште.

Устајала је у цик зоре, како би све могла да постигне. Требало је прво намијесити хљеба и нахранити гладна уста. Поради по пољу, нахрани стоку и тако редом.

Иако Радмила и Владислав нису имали много, дјеца им никада нису била гладна. На столу је увијек било хљеба, мало соли, шећера. Имали су и по коју свињу.Како Радмила каже, муж је био добар, послушан, а ни она њега никад није љутила. Иако је сав терет био на њој, Владислав је био тај кога су сва дјеца слушала.

Помоћ није имала, јер су дјеца била мала.

Њена трећа рођена кћерка рекла за РТС да би ријетко која жена могла да издржи то што је Радмила успјела да издржи.

Ни она се није удала богато, па ју је немаштина као и њену браћу и сестре натјерала да раде, али је имала најљепше дјетињство, без обзира на тешке услове живота.

Сви су како тврди, поштени људи, а мајка Рада се њиховим поштењем дичи.

Двадесет троје унучади, 17 праунучади, а са све зетовима Радмила броји 65 чланова породице. Ипак стара мајка живи сама.

До прошле године трошну кућицу дијелила је са сином, но он је нажалост, погинуо, преноси Телеграф.

Двојица других синова живе веома близу, па јој с времена на вријеме помогну. И даље обавља све послове око куће и око поља.