Петоро браће и сестара чува стадо од 650 оваца и јагњади

Тамо Бановићи, са својих петоро дјеце, чувају стадо које броји око 700 оваца и јагњади.

Дјечији повици одзвањају са краја на крај пашњака у Влатковићима. Петоро браће и сестара Бановић тјерају овце. Дозивају се, а на сваку овчицу пазе као на највеће благо. У том послу малих пастира, сигурни су и озбиљни, као да су већ одавно одрасли људи.

"Ујутро кад устанем, одем у школу, а кад се вратим помажем тати око оваца", каже за АТВ Марко Бановић.

На своје благо дјеца су поносна, али пред камером, ипак, стидљива и тиха. Одрастају на планинским ливадама, уз тежак, али поштен рад.

Није лако, али кажу да су на такав живот навикли од малих ногу. Управо овдје уче шта значе одговорност, рад и труд, и тако и више цијене оно што имају.

А имају много. Срећно дјетињство на обронцима Влашића и благо које броји 450 оваца и 200 јагњади. Марко прича - стадо савлада лако, а ево и како.

"Навикле су знају. Говорим им да се врате. Када ти кажеш како назад – назад хо, оне се врате", говори нам вриједни дјечак Марко.

Ту су и пси овчари који на команду прискачу у помоћ. А све су то дјеца научила од свог оца Родољуба. Он номади. А прије неколико дана са стадом се из Српца вратио у Влатковиће.

"Овце се не чувају мјесец па десет дана отићи. То мора нон-стоп код тога бити одговоран и обавезан. То неко мисли да је олако, кад хоћу отићи, кад хоћу доћи. То није машина, угаси, па неће отићи никуда, то је живо биће које мораш пустити, нахранити", каже за АТВ Родољуб.

Имају Бановићи у шталама и око 30-ак музних грла крава. Да Родољубова дјеца и супруга нису тако вриједни, тешко би се све стигло и нахранити, и помусти, и сир усирити.

"Треба и око стоке, дјеца оду у школу, ја претежно сама док не дођу они. Онда ми они помогну и тако", прича Невенка Бановић.

"Овдје је одрасло наших прадједова, дједова, на нашим огњиштима и да се то занемари, али шта је ту је, како се народ опредијели. Битно да је мир и буде се живо и здраво", прича Родољуб.

А људи, као што су Бановићи, свом селу дају душу и посебну топлину. У Влатковићима се петоро браће и сестара и даље буде уз блејање оваца и од малих ногу уче шта значе рад, слога и живот на дједовини. А Марко поручује, када одрасте, оца ће и надмашити - сања о још бројнијем стаду.