Аутор:
АТВКоментари:
0
Ријека Дрина умјесто симбола природе, љепоте и туристичког потенцијала све више поприма облик највеће отворене депоније у региону. Проблем плутајућег отпада присутан је од почетка рада ХЕ на Дрини. Отпад у Вишеградско језеро долази из три државе: БиХ, Србије и Црне Горе.
Приликом дотока ријеке Дрине преко инсталисаног протока преко 800 метара кубних у минути, не може се контролисати проток смећа. Ових дана ријека Дрина поново је постала највећа депонија смећа на води.
-Ми можемо да контролишемо тај доток плутајућег отпада до 800 метара кубних у секунди, а послије тога не можемо јер морамо да пуштамо воду кроз дубинске испусте и прелив – рекао је Дарко Фргања, Руководилац службе за квалитет и заштиту животне средине ХЕ на Дрини.
-Сами не може ријешити тај проблем. Основна дјелатност ХЕ је производња електричне енергије, али ми морамо да се боримо и са овом невољом како не би угрозили рад саме ХЕ - додао је Фрњага, те нагласио да су у претходном периоду купили и мултифункционално возило за скупљање тог отпада и годишње ХЕ на Дрини та активност кошта негдје од 50-200.000КМ
Отпад који производе људи и природа у водотокове стиже директиним бацањем смећа у воду и поплавом градских депонија које се налазе на обалама ријека.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
12
12
12
00
11
59
11
56
11
42
Тренутно на програму