СУТРА ЈЕ ПОСЉЕДЊИ ЉУТИ СВЕТАЦ: 2 ствари сви треба да урадимо, а посебно возачи

Свети Пантелејмон познат је као велики исцјелитељ и заштитник болесних, љекара и свих који помажу другима. Због тога се вјерници на његов дан посебно моле за здравље, а у појединим мјестима чувају се и стари обичаји повезани са љековитом водом, путовањима и започињањем нових послова. Сваке године овог свеца славимо 9. августа, уз занимљиве обичаје.

Ко је био Свети Пантелејмон?

Свети Пантелејмон рођен је на простору данашње Турске, у породици богатог незнабошца Евсторгија и хришћанке Евуле. На рођењу је добио име Пантелеон, које се тумачи као „лав у свему“. Касније је, након што је прихватио хришћанство, добио име Пантелејмон, у значењу „самилосни“.

Још као младић посветио се медицини и учио од познатог љекара Ефросина. Током живота упознао је старца Ермолаја, хришћанина који је због своје вјере био прогоњен. Од њега је упознао хришћанско учење, након чега је одлучио да свој живот посвети вјери и помагању другима.

Према хришћанском предању, Пантелејмон је као љекар помагао многим људима, а лијечио је и оне којима други љекари нису могли да помогну. Посебно се памти прича о слијепом човјеку којег је, како се вјерује, излијечио силом Христовог имена.

Његова дјела и вјера привукли су велику пажњу, али и завист. Због тога је изведен пред цара Максимијана, пред којим се отворено изјаснио као хришћанин. Цар је наредио да га муче, али је, према предању, светитељ током мука остајао непоколебљив, пише Она.рс

На крају је осуђен на смрт. Када је џелат замахнуо мачем, оружје се, према предању, поломило о светитељев врат. Пантелејмон је тада завршио молитву и сам рекао џелату да изврши казну. Пострадао је 304. године.

Зашто се Свети Пантелејмон сматра заштитником љекара и болесних?

Свети Пантелејмон вијековима се поштује као светитељ који је свој живот посветио лијечењу и помагању људима. Због тога му се вјерници обраћају када моле за здравље, а посебно му се моле болесници и они који се брину о њима.

Љекари и фармацеути га такође поштују као великог хришћанског узора. Иако је еснафска слава здравствених радника Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон заузима посебно мјесто у традицији повезаној са медицином.

Његове мошти данас се чувају у више православних светиња. Глава светитеља налази се у руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, док се дио моштију чува и у манастиру Хиландар.

Зашто га народ назива „љутим свецем“?

У народној традицији Свети Пантелејмон убраја се међу „љуте свеце“, иако ово није црквена категорија. Уз њега се у народним вјеровањима често помињу Огњена Марија, Свети Илија и Блага Марија.

Због тога се вјерује да на његов дан не би требало обављати тешке физичке послове, нарочито радове у пољу, домаћинству или на грађевини. У појединим селима у Србији Свети Пантелејмон обиљежава се и као завјетина, односно као празник цијелог села. На тај начин људи се окупљају на молитви и уздржавају од тежих радова.

Ипак, постоји и другачије вјеровање – да је управо овај дан добар за почетак новог посла. Према народном предању, оно што се започне на Светог Пантелејмона може бити успјешно и берићетно.

Обичаји и вјеровања за Светог Пантелејмона

Један од најпознатијих обичаја везан је за молитву за здравље. Вјерници се на овај дан обраћају светитељу, посебно када моле за оздрављење својих ближњих.

У крајевима гдје постоје извори посвећени Светом Пантелејмону, људи су традиционално одлазили по воду којој се приписивала љековитост. На појединим мјестима вјерници су се умивали освештаном водом, нарочито када су се молили за здравље очију.

У народној традицији сачувано је и вјеровање да су се дјеца умивала водом у коју су потапани цвијеће или трава са црквене литургије, уз жељу да их кроз живот прате здравље и „бистар поглед“.

Уочи празника у неким мјестима организоване су молитве и литије, док су вјерници палили свијеће и приносили дарове у знак захвалности за помоћ и заштиту.

Да ли се на Светог Пантелејмона смије радити?

Према народном обичају, на овај дан требало би избјегавати тешке физичке послове. Посебно се то односи на напоран рад у пољу и друге послове који захтијевају велики физички напор.

Ипак, важно је разликовати црквено учење од народних обичаја и вјеровања. То што Свети Пантелејмон није означен црвеним словом значи да забране рада које се могу чути у народу нису исто што и црквена забрана.

Управо зато се овај дан прије свега може провести у молитви, миру и захвалности, уз поштовање светитеља и његовог живота.

Вјерује се да је Свети Пантелејмон добар заштитник на путу

У појединим крајевима постоји и вјеровање да је Свети Пантелејмон заштитник путника. Због тога неки вјерници сматрају да је његов празник добар тренутак за полазак на пут.

Возачи који га поштују понекад у аутомобилу држе његову икону, вјерујући да ће их светитељ чувати током путовања. Као и друга народна вјеровања, и ово треба посматрати у оквиру традиције, док се заштита у саобраћају прије свега подразумијева кроз одговорну вожњу и поштовање правила.

Један обичај посебно се везује за почетак нових послова

За Светог Пантелејмона везано је и занимљиво вјеровање да је његов дан повољан за започињање нових послова. Народ каже да оно што се тада започне може бити успјешно и донијети берићет.

Мало је породица које Светог Пантелејмона имају као крсну славу, па је са тим повезано још једно занимљиво вјеровање. Ако се двојица свечара који славе овог светитеља сретну у цркви са славским колачем, требало би да један другом честитају славу и изљубе се, јер се вјерује да су највјероватније рођаци.

Без обзира на народна вјеровања, суштина празника остаје везана за личност светитеља који је читав свој живот посветио вјери, лијечењу и помоћи другима. Зато је Свети Пантелејмон за многе вјернике прије свега симбол милосрђа, истрајности и наде у оздрављење.