У јеку славе се замонашили: Ове наше познате личности су обукле монашку одору, окренуле се вјери и данас живе потпуно другачије

Растко Лупуловић

Свако ко је гледао чувену серију "Отворена врата" из 1994. године, добро се сјећају лика Миланчета. Осим улоге у поменутој серији, Растко Лупуловић глумио је у филмовима "Биће боље" и "Пакет аранжман". Он је данас епископ Иларион, а јуче је служио опело гитаристи Љуби Нинковићу.

Епископ Иларион је именован за патријарховог викарног епископа новобрдског од стране Светог архијерејског сабора СПЦ. Иако га шира публика памти по улози Миланчета у серији „Отворена врата“, данас води миран живот посвећен цркви и монаштву.

- Најбитнија ствар код мене је моје обраћење у хришћанство. Стицајем околности сам почео да одлазим у цркву. То ми је помогло да се спустим на земљу из неких мистификаторских облака. Уопште, хришћанин-православац је моје најближе одређење. Осјећам се засићеним од рока и свега тога.Рок је негдје у складу са општим начином живота, општом површношћу. Кад одем на Академију, изђускам се и вратим се кући празан и туп. На литургију одем са истим расположењем, са потребом да доживим катарзу, али кући дођем сређен и миран... У сусрету са вјером и традицијом, долазиш до хармоничног разрјешења својих немира, а у рок животу долази до прикривања тих немира или потпуног отупљивања свих емоција. Зато људи у року изгубе ту неку креативну црту, истроше се, истроше се, истроше се... - рекао је Растко у једном интервју који је дао неколико мјесеци након што се замонашио.

Друштво

Рођен је са мишићном дистрофијом, дуго носио тежак крст болести, а онда ријешио да се замонаши!

Филмска и позоришна каријера епископа Илариона

Растко Лупуловић је рођен у Београду, завршио је Факултет драмских умјетности и био један од водећих глумаца своје генерације. Памти се по филмовима „Биће боље“ и „Пакет аранжман“, као и по бројним улогама у позоришту. За свој рад у позоришту добио је награду „Зоран Радмиловић“ на Стеријином позорју 1996. године.

Његов пут до монаштва почео је 2013. године, када је постављен за игумана манастира Драганац.

Сцена

Марија Шерифовић на кисеонику: Подијелила шок објаву

„Никада нисам пожалио што сам постао монах. Напротив, захвалан сам Богу што ме је водио ка овом путу. Љубав и слобода су оно што ме је мотивисало“, истакао је у емисији Експлозив.

Александар Кнежевић

Александар Кнежевић, један од аутора култног документарца "Видимо се у читуљи", који је снимљен 1994. године, такође је свој мир пронашао у манастиру.

Сценарио поменутог филма базиран је на књизи „Криминал који је изменио Србију“, чији су аутори Александар Кнежевић и Војислав Туфегџић.

Кнежевић је био новинар "Политике". Мјесец дана је путовао по манастирима. Желио је да буде далеко од онога што га је подсјећало на свијет. Отишао је у Студеницу, гдје је започео свој духовнички живот, потом је тиховао у Студеници, а замонашио се на Хиландару.

Као монах Ромило Кнежевић, шест година је спремао докторат у Лондону, на Универзитету у Оксфорду. У емисији „Агапе“, Александра Гајшека, причао је о свом необичном животном путу. Са очеве стране, у породици је било шест-седам генерација свештеника, али су га васпитавали потпуно либерално, а родитељи су му студирали ДИФ. Дипломирао је свјетску књижевност, а онда је годину дана провео у Лондону, и то је како каже, можда била једна од најтежих година његовог живота.

Арсеније Јовановић

Монах Арсеније Јовановић имао је веома занимљив живот. Како се може пронаћи у његовој биографији, живот богаташа са Сењака замијенио је свјетовним животом. По струци је дипломирани стоматолог и волио је умјетност.

Његови пријатељи били су чланови култног рок бенда ЕКВ, те се често дружио са Миланом Младеновићем, Ивицом Видовићем, Бојаном Печаром, као и са сликаром Душаном Герзићем Гером, који му је био најбољи друг још из дјетињства. У тим годинама дрога, као што је хероин, била је нешто ново на простору тадашње Југославије, те је велики број људи из друштвеног миљеа, који су чинили музичари, књижевници, сликари, почео да завршава трагично усљед предозирања или болести које су их захватили.

Арсеније, који је био и клавијатуриста у једном бенду, а свирао је и са бендом ЕКВ, одлучује да напусти Београд. Најтеже му је пала смрт пријатеља Гере. Седам година провео је обилазећи манастире широм свијета, те је пет година провео сам на планини без икаквог контакта са људима.

О свом животу пре него што се замонашио написао је 2006. године књигу „Бог и рокенрол“. Замонашио се у манастиру Острог, гдје и данас служи Богу.

Едита Мајић

Хрватска глумица Едита Мајић се 2004. године замонашила. Ова вијест је шокирала јавност, а више од деценије је сестра у манастиру Светог Јосипа у шпанском граду Авили. Отишла је у свет босоногих кармелићанки и свој живот посветила Богу.

Једна је од сестара која не излази из манастира, нема гријање у соби, топлу воду, спава у ћелијама на лежајима од сламе, а већи дио године проводи у посту и молитви. Њена мајка Јадранка је у септембру 2017. године проговорила о судбини своје кћерке и открила детаљ – да је одлучила да оде у пустињу и да живи као пустињакиња.

„Већ дуги низ година она је осећала да је Бог зове на другачији и радикалнији начин живљења. Од самог почетка знала је и који је то начин. Било је то пустињаштво. Живи изван манастира на пустом и осамљеном месту, ненасељеном и у самоћи“, испричала је Јадранка.

Мани Готовац, списатељица с којом је Едита сарађивала једном приликом изјавила да глумица заправо није могла да преболи несрећну љубав и да је због тога чак почела да узима хеорин, да би на крају побјегла од свега.

Ове наводе су породица и најближи пријатељи глумице демантовали, а када је то чула Едита је из Авиле послала писмо у којем је поручила да све то није истина, те да она и Мани никада нису биле пријатељице, па из тог разлога списатељица не може бити веродостојан извор података.