
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Приликом изнајмљивања стана, осим прве мјесечне кирије, закупци најчешће морају да издвоје новац и за депозит. Иако је ријеч о уобичајеној пракси, питања и проблеми се најчешће јављају тек приликом исељења.
Када станодавац има право да задржи депозит, ко плаћа поправке и шта се дешава ако власник стана одбије да врати новац?
Депозит за стан најчешће износи једну мјесечну кирију, али његов износ, начин коришћења и услове враћања требало би прецизно дефинисати уговором о закупу.
Депозит је новчани износ који закупац даје станодавцу као врсту гаранције приликом изнајмљивања некретнине. Његова сврха је да заштити власника стана од одређених финансијских губитака који могу да настану током трајања закупа. Депозит се најчешће користи као обезбјеђење у случају неплаћених рачуна, заосталих кирија или оштећења у стану и опреми за која је одговоран закупац.

Емисије
На глобалном плану: Од свјетске политике до чуда природе
Депозит није додатна кирија нити новац који аутоматски припада станодавцу. Ако је закупац измирио своје обавезе и стан вратио у одговарајућем стању, депозит би требало да му буде враћен у складу са уговореним условима. Управо зато је важно потписати уговор о закупу стана у којем ће се прецизирати износ депозита, његова намјена и услови враћања.
У пракси се најчешће тражи депозит у висини једне мјесечне кирије. Међутим, износ може бити и мањи или већи, у зависности од договора. На примјер, ако мјесечна кирија износи 400 евра, а станодавац тражи депозит у истом износу, закупац ће приликом усељења морати да издвоји укупно 800 евра за прву кирију и депозит.
Код луксузније опремљених станова, са скупим намјештајем и уређајима, власници понекад захтијевају депозит у висини двије мјесечне кирије.
Једно од најчешћих питања јесте у којим ситуацијама станодавац има право да задржи дио депозита или цјелокупан износ. То може бити оправдано када постоје дуговања или штета за које је закупац одговоран.
Најчешћи примери су:
Неплаћени рачуни - ако закупац приликом исељења остави дуговања за струју, комуналне услуге или друге трошкове
Неплаћена кирија - ако закупац дугује једну или више мјесечних кирија
Оштећења у стану - ако је током коришћења настала штета која превазилази редовно хабање
Кршење уговорених обавеза - ако уговор предвиђа одређене финансијске посљедице
На примјер, ако је депозит износио 400 евра, а закупац је оставио неплаћене рачуне од 100 евра, станодавац може да намири то дуговање из депозита. Преосталих 300 евра требало би да врати закупцу. Станодавац не би требало произвољно да задржава цијели депозит ако је дуговање или штета мање вриједности.
Нису све промјене које настану током становања разлог за задржавање депозита. Потребно је разликовати редовно хабање стана од оштећења која су настала неправилним или непажљивим коришћењем. Благо избиједјеле боје зидова, уобичајени трагови коришћења намјештаја или дотрајалост уређаја усљед старости не значе аутоматски да је закупац причинио штету.
Да ли закупац мора да окречи стан прије исељења, зависи од уговорених обавеза. Станодавац не може аутоматски да припише закупцу свако погоршање изгледа стана настало његовим уобичајеним коришћењем. Због тога је корисно да обје стране још приликом усељења фотографишу стан и забиљеже његово стање.
Један од најбољих начина да се избјегну спорови око депозита јесте састављање записника о примопредаји стана. У овом документу треба навести какво је стање некретнине приликом усељења, који намјештај и уређаји се налазе у стану, као и да ли већ постоје одређена оштећења.
Посебно је корисно забиљежити:
Приликом исељења пожељно је поново саставити записник и упоредити стање стана са оним забиљеженим приликом усељења.
Депозит се по правилу враћа након престанка закупа, када закупац преда стан и измири обавезе. У пракси последњи рачуни за комуналне услуге могу стићи тек након исељења, па се може уговорити враћање депозита у року од 15 дана од примопредаје стана, уз претходно измирење свих трошкова.
Депозит и кирија имају различиту сврху, па закупац не би требало самостално да одлучи да ће се последња кирија аутоматски намирити из депозита, осим ако се обје стране о томе писано не договоре.
Само пријевремено исељење не значи аутоматски да станодавац има право да задржи цијели депозит. То зависи од уговора, разлога за престанак закупа и постојања евентуалних дуговања.
Први корак је тражење објашњења. Уколико за то нема оправданог разлога, закупац треба да сачува уговор, доказ о уплати депозита, фотографије стана, записник о примопредаји и преписку са станодавцем. Захтјев за враћање депозита треба послати писаним путем.
Ако договор није могућ, закупац може потражити правни савјет и размотрити могућност судске заштите. Зато је кључно да се депозит никада не предаје без писаног трага и потврде о уплати, преноси Курир.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Економија
14 ч
1
Економија
14 ч
1
Економија
14 ч
8
Економија
15 ч
0Најновије
Најчитаније
10
15
10
09
10
02
10
01
09
47
Тренутно на програму