Које биљке треба орезати након првог мраза?

Док неким вишегодишњим врстама уклањање осушених стабљика и лишћа може да олакша презимљавање и смањи ризик од болести, другима је боље оставити природну заштиту све до прољећа.

Друштво

Данашња прогноза ће обрадовати многе: Ево како вријеме нас очекује

Према савјету стручњака за баштованство, одлука зависи од врсте биљке, њеног здравственог стања, климатских услова и од тога да ли њене осушене стабљике имају значај за изглед врта и опстанак корисних животиња.

Када је најбоље вријеме за орезивање вишегодишњих биљака?

Међу баштованима често се води расправа о томе да ли све вишегодишње биљке треба орезати у јесен или је боље сачекати прољеће. Универзално правило не постоји, јер различите врсте имају различите потребе.

Неким биљкама уклањање надземних дијелова након првог мраза олакшава одржавање гредица и спречава задржавање обољелог биљног материјала. Друге, међутим, током зиме задржавају декоративан изглед, штите корјенов систем и пружају склониште или храну птицама и другим корисним животињама.

Које биљке треба орезати након првог мраза?

Важно је узети у обзир и здравствено стање биљке. Ако су листови и стабљике захваћени гљивичним обољењем или озбиљном најездом штеточина, уклањање заражених дијелова може бити неопходно већ у јесен. Такав материјал немојте остављати у башти нити га стављати у компост ако постоји ризик да се болест тако прошири.

У крајевима са благим и влажним зимама јесење уклањање обољелих остатака може бити посебно корисно. Ипак, ни први мраз сам по себи није довољан разлог да се свака биљка ореже.

Здравље

Алармантно упозорење љекара: Ако овако хрчете, у великом сте ризику

Које вишегодишње биљке је добро орезати у јесен?

Јесење сређивање најчешће се препоручује код зељастих вишегодишњих биљака чији надземни дијелови након мраза вену, полијежу и постају подложнији труљењу. Уклањањем осушених стабљика и лишћа башта се лакше одржава, а смањује се и количина биљног отпада у гредицама.

Набројаћемо биљке које се често орезују у јесен.

Хосте – након што лишће увене и пропадне, може се уклонити како би гредица била уреднија и како би се смањила количина остатака у којима се могу задржавати пужеви.

Делифинијуми – одумрле стабљике могу се скратити након завршетка вегетације.

Божури – зељасте врсте се обично орезују када лишће у јесен увене, нарочито ако постоје знаци болести.

Дицентра, позната и као срце које крвари – када надземни дио природно одумре, може се уклонити.

Љиљани – осушене стабљике уклањају се када увену, али не треба прерано сјећи зелено лишће јер оно храни луковицу.

Далије – након што мраз уништи надземни дио, стабљике се могу скратити, а гомољи се у подручјима са хладним зимама често ваде и чувају на месту заштићеном од смрзавања.

Здравље

Шта се дешава у организму људи који касно иду на спавање

Ипак, није неопходно све наведене биљке орезати истог дана нити је први мраз обавезан сигнал за сваку од њих. Код здравих биљака јесење орезивање често је ствар практичности, док код обољелих дијелова може имати и важну санитарну улогу.

Које биљке је боље оставити преко зиме?

Неке вишегодишње биљке изгледају лијепо и након завршетка цвјетања, а њихове осушене стабљике и цвасти имају више функција од самог украшавања врта. Оне могу да пруже заклон ситним животињама, послуже као извор сјемена птицама и допринесу заштити тла од неповољних временских услова.

Зато се код појединих врста препоручује да се орезивање одложи до краја зиме или до почетка прољећа.

Рудбекија – осушене цвјетне главице могу да обезбиједе сјеме птицама током хладних мјесеци.

Ехинацеа – њене цвасти остају декоративне, а сјеме може бити важан извор хране за птице.

Које биљке треба орезати након првог мраза?

Украсне траве – суве влати дају структуру врту током зиме, а код многих врста помажу и у заштити средишта биљке од влаге и хладноће.

Друштво

Српска богатија за 27 беба

Високе камењарке, односно седуми – осушене цвасти задржавају облик и занимљиво изгледају када их прекрије мраз.

Лаванда – не треба је рутински јако орезивати у јесен, нарочито у хладнијим крајевима. Јаче обликовање углавном је боље оставити за прољеће, уз избјегавање резања у старо, огољело дрво.

Руже – у јесен је обично довољно уклонити поломљене или обољеле гране и обезбиједити биљку од оштећења. Јаче орезивање се најчешће оставља за одговарајући термин у прољеће, што зависи од врсте руже и локалне климе.

Код ових биљака стрпљење може да се исплати. Умјесто да одмах уклоните све суве дијелове, оставите их током зиме, а затим пред почетак новог раста уклоните оно што је одумрло или оштећено.

Како да одлучите шта треба орезати?

Прије него што узмете маказе, провјерите којој врсти припада биљка и да ли постоје знаци болести. Немојте се водити само изгледом: сува стабљика не значи нужно да биљци смета ако остане током зиме.

Ако је биљка здрава, има декоративне цвасти или може да пружи храну и склониште животињама, често је боље да је оставите до прољећа. Ако су дијелови биљке обољели, трули или јако нападнути штеточинама, уклоните их на начин који одговара конкретној врсти и болести.

Србија

Због неповољних временских услова летови преусмјерени у Измир

Најважније је да не орезујете све вишегодишње биљке по истом правилу. Некима јесење сређивање користи, док друге боље презимљавају ако се њихови надземни делови оставе до прољећа.

Када нисте сигурни, провјерите препоруке за конкретну биљку и услове у свом крају – тако ћете смањити ризик од грешака и помоћи врту да се што боље припреми за нову сезону.

(Б92)