Поскупљује гас на европском тржишту

"Ово поскупљење гаса ће се одразити и на наше друге инпуте, не само на нашу потрошњу гаса, у смислу добијања енергије и финализације производа, ти неки производи које ми користимо као инпуте, а производња им је на бази гаса исто тако поскупљују, сам гас ће у овом моменту да поскупи наше производе негдје између 20-30 КМ по тони производа, што у овом тренутку када је цијена производа на тржишту и даље прилично ниска, јер је већина наших производа берзанска роба, за нас заиста незгодан моменат за поскупљење", каже Радислав Филиповић, директор "Нове Алумине" Зворник.

Док европске институције упозоравају на ризике пред зиму, у Српској поручују да се стање активно прати. Приоритет је очувати сигурност снабдијевања и ублажити евентуалне посљедице по грађане и привреду.

"Када је ријеч о Републици Српској, важно је нагласити да се снабдијевање природним гасом одвија на основу уговора који „Гас-Рес“ има са руском компанијом „Гаспром експорт“. Уговор се закључује на тромјесечном нивоу, а цијена гаса утврђује се према нафтној формули, коју чини фиксни и варијабилни дио. Фиксни дио цијене се не мијења, док је варијабилни дио тржишна категорија и зависи од кретања цијене сирове нафте на међународном тржишту", кажу из Министарства Енергетике и рударства.

На неформалном састанку у Даблину министара енергетике земаља Европске уније, размотрен је приједлог смањење потрошње гаса због наглог раста цијена. Цијена гаса на европском тржишту порасла је са 30 на више од 80 евра по мегават-сату, што је и даље знатно испод нивоа од око 300 евра по мегават-сату забиљеженог 2022. године. Због тога Брисел разматра могућност одгађања дијела правила која се односе на увоз гаса, а коначну одлуку донијеће европске институције.

"Имамо потешкоће у провођењу, посебно дијела који се односи на увоз. Због тога сам, након што сам саслушао многе, односно велику већину држава чланица Европске уније, наложио својим службама да размотре могућности одлагања дијела који се односи на увоз, односно датума од којег би та правила почела да се примјењују. Дакле, први корак биће разматрање стварних правних могућности за то. А онда, наравно, на крају крајева, и од законодаваца зависи да ли ћемо се одлучити за то или не", каже Дан Јоргенсен, комесар ЕУ за енергетику.

Европа је изгубила ону хитност из 2022. године када је ријеч о пуњењу складишта гаса, која обично имају капацитет од око 100 милијарди кубних метара. У ову зиму улази са тек око 70% попуњених складишта, што би био најнижи ниво икада забиљежен. Према Европској комисији, хладна зима повећава европску потражњу за гасом за око 30 милијарди кубних метара. Ако испоруке из Катара остану ограничене, дио тог гаса мораће се набављати на отвореном тржишту, што би могло додатно подстаћи раст цијена.

"Веома пажљиво пратимо тржишта, посебно тржишта нафтних деривата, дизела и других производа. Уколико буде потребе, наравно, разговараћемо са владама наших држава чланица како бисмо предузели неопходне кораке", каже Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергију.

Енергетска неизвјесност у Европи остаје изазов и за домаћу привреду. Док се чекају потези Брисела и развој ситуације на тржишту, компаније које зависе од гаса већ рачунају на веће трошкове пословања.