Страх замијенили стварни проблеми: Зашто расте цијена нафте?

Сматра да би стабилизација могла да услиједи средином наредне године, уколико не буде нових сукоба. За Србију је посебно важан 30. октобар, када истиче оперативна лиценца НИС-а. Новинарка РТС-а Ружица Врањковић очекује њено продужење, иако одлука из Вашингтона још није стигла.

Цијена нафте на свјетском тржишту премашила је 117 долара по барелу, а поједине анализе указују да би ускоро могла да достигне и 120 долара. Напади на енергетску инфраструктуру, поремећаји у снабдијевању и вишеструко скупљи транспорт додатно подижу цијене, док стручњаци упозоравају да ће за обнову оштећених постројења бити потребне године.

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић објашњава да на раст цијена истовремено утичу смањена понуда, већи трошкови транспорта и осигурања, али и потреба за обновом оштећених енергетских постројења.

Према његовој оцјени, уколико не буде нових поремећаја, извјесна стабилизација снабдијевања могла би да услиједи средином наредне године, али ће потпуни опоравак појединих капацитета трајати знатно дуже.

Транспорт нафте поскупио и до десет пута

Новинарка РТС-а Ружица Врањковић наводи да је списак фактора који утичу на поскупљење нафте све дужи. Поред сукоба на Блиском истоку и проблема у Ормуском мореузу, на тржиште утичу и напади повезани са Саудијском Арабијом и Хутима, протести у Либији, као и оштећења нафтне инфраструктуре.

Посебно указује на раст трошкова превоза нафте, који у појединим случајевима достижу вишеструко веће износе него раније.

"Према посљедњим анализама, значи, супертанкер који превози нафту из Америке, из Мексичког залива у Азију, кошта – цијена је порасла и 10 пута. Значи, са девет милиона долара, цијена је скочила на преко 80 милиона долара", истиче Врањковићева.

Објашњава да се, због високих трошкова превоза, поједине земље одлучују и за претовар нафте у мање танкере, што додатно поскупљује снабдијевање.

Према њеним ријечима, повећане су и премије осигурања од ратног ризика, а најновији подаци указују да су на појединим рутама порасле и десет пута.

Три разлога због којих расте цијена нафте

Професор Мијушковић објашњава да постоје три основна начина на која сукоби и напади на енергетску инфраструктуру утичу на цијене нафте.

Први је директно смањење понуде, јер се уништавањем постројења смањују производни и транспортни капацитети.

Други је повећање трошкова осигурања и транспорта, који утичу на коначну цијену енергената.

Трећи фактор представљају трошкови обнове оштећених постројења, за које ће бити потребна значајна улагања.

Мијушковић напомиње да се ти трошкови не преносе у потпуности на потрошаче, јер дио сносе осигуравајуће компаније, власници постројења и државе.

Ипак, наглашава да су садашњи поремећаји много озбиљнији од почетних реакција тржишта на избијање сукоба.

Док су на почетку кризе цијене у великој мјери реаговале на страх од несташица, сада су, како објашњава, присутни и стварни проблеми у снабдијевању.

Обнова енергетске инфраструктуре могла би да траје годинама

У разговору је наведена Блумбергова процјена да би обнова енергетске инфраструктуре на Блиском истоку могла да кошта око 58 милијарди долара.

Мијушковић истиче да брзина опоравка зависи пре свега од тога да ли ће бити нових напада и оштећења.

"Подразумијевајући да нема никаквих даљих потреса, што је мало вјероватно узимајући ове нестабилности, и да кренете сада са занављањем капацитета, у неком оперативном смислу, претпоставка је да ће негдје половином наредне године моћи највећи дио тих капацитета да буде колико-толико стављен у функцију", објашњава Мијушковић.

Међутим, упозорава да ће за реконструкцију појединих постројења бити потребни мјесеци, па и године.

Врањковићева додаје да неке процјене говоре о периоду од двије до три године, док су раније анализе помињале и пет до седам година за обнову најтеже оштећене инфраструктуре.

Према оцјени саговорника, неизвјесност у погледу будућих испорука и даље ће снажно утицати на кретање цијена.

Мијушковић подсјећа да берзе реагују не само на стварне поремећаје већ и на политичке изјаве, најаве и очекивања.

Европа све више осјећа несташицу дизела

Говорећи о посљедицама енергетске кризе по Европу, Ружица Врањковић истиче да је недостатак дизела један од све озбиљнијих проблема.

Наводи да је Европа раније располагала већим бројем рафинерија, али да су многе у међувремену затворене.

Због тога је европско тржиште осјетљивије на поремећаје у испорукама нафте и готових деривата.

Иако постоје могућности снабдијевања из Норвешке и других извора, успорен транспорт и геополитичке тензије отежавају редовне испоруке.

Врањковићева указује да поједине државе разматрају поновно покретање рафинеријских капацитета, али да су за то потребни вријеме и значајна финансијска средства.

Проблеми се, међутим, не ограничавају само на Европу. Као примјер растућег притиска на државне буџете наводи Јапан, који је најавио постепено укидање субвенција за бензин.

"Европа је скупо платила смањење зависности од руских енергената"

Професор Мијушковић сматра да је европска политика смањивања зависности од руских енергената имала значајне економске посљедице.

Према његовој оцјени, та политика је била и средство политичког притиска на Русију због рата у Украјини, али је истовремено повећала трошкове европске привреде.

Сматра да потпуно одустајање од руских енергената неће бити лако оствариво и да би будуће промјене геополитичких околности могле да доведу до преиспитивања досадашњих одлука.

Мијушковић оцјењује да су високи трошкови енергије један од фактора који утичу на слабљење конкурентности европске економије.

Као примјер преваге економских интереса над политичким разликама наводи договор САД и Русије о испорукама дизела. "Јер економија је, колико год неко хтио да оспори, увијек јача од политике", наглашава Мијушковић.

НИС чека одлуку ОФАК-а – лиценца истиче 30. октобра

Поред нестабилности на свјетском тржишту нафте, за Србију је посебно важно питање наставка рада Нафтне индустрије Србије. Оперативна лиценца НИС-а истиче 30. октобра, а упућен је захтјев америчкој Канцеларији за контролу стране имовине (ОФАК) за њено продужење.

Ружица Врањковић каже да очекује продужење лиценце, али наглашава да коначне потврде још нема.

"Па мислим да ништа није решено док не добијемо ту потврду ОФАК-а и не добијемо потврду из Вашингтона. Ја очекујем да буде продужење као и до сада, али видјећемо. Никад се не зна док то писмо не стигне", истиче Врањковићева.

Сматра да су НИС, МОЛ и руски акционари, "Гаспромњефт" и "Гаспром", имали довољно времена за разговоре о могућем рјешењу.