Казанџија Љубо – мајстор за ''весели строј'' од бакра

Иако је бакар поскупио, а са њим и цијена казана, потражња не јењава. Као по неком неписаном правилу - нема доброг домаћина на селу без бакарног казана за ракију пред кућом.

"Скуп је и много знања је потребно да се направи. И у задње вријеме је тај материјал, што се тиче бакра, отишао,баш поскупио добро. Људи са села долазе, а и доста се дестилерија сада отвара и они траже веће казане по 250-300 литара тако", прича Љубо за АТВ.

А најмањи казан који је Љубо направио био је од 5 литара. Тај је дословно намијењен за печење ракије у стану у иностранству. Све казанџија зна и може. Занат је учио од малих ногу у радионици свог стрица.

И можда је један од најмлађих казанџија у овом крају, али има сигурност старог мајстора. Сваки ударац чекића носи и знање и стрпљење. А када казан изађе из радионице прича тек почиње негдје уз ватру и мирис ракије.

За десет година, казани из ове радионице стигли су у већину добојских села. А путовали су и много даље од Србије, Црне Горе па све до Чешке. Није то ништа чудно. Казанџија је све мање, а посао није једноставан.

"Требало би да се познаје ковачки занат, лимарски, браварски, шта ја знам. Око метала доста доста заната", прича Љубо.

А све те занате млади казанџија жели да једног дана научи и свог сина. У радионици, међу чекићима и бакром, већ одрастају и његова дјеца. Нада се да ће син имати жељу да једног дана настави породични занат.