"Супер Ел Нињо" подиже температуру океана – када стиже у наше крајеве и да ли би могао да утиче на род

Метеоролог Слободан Совиљ објаснио је да је "Ел Нињо" локални поремећај у тропском Пацифику и да је ријеч о позитивној температурној аномалији, што значи да су температуре океана у том дијелу свијета изнад просјека.

"И то није ништа неуобичајено, с обзиром на то да је то једна осцилација која се смјењује на сваких неколико година. Међутим, неке типичне вриједности ових одступања су од +0,5 до +1,5 степени. Када та одступања пређу +2 степена, онда овај феномен називамо 'супер Ел Нињо' и он, заправо, није толико чест", навео је Совиљ.

Свијет

Свијет је упозорен: Сљедећа година ће донијети разорне посљедице

Објаснио је да је у посљедњих шездесет година веома изражен "Ел Нињо" забиљежен само три пута – између 1982. и 1983, између 1995. и 1996, као и између 2015. и 2016. године.

"Оно што је и за 'Ел Нињо' и за 'супер Ел Нињо' јако битно истаћи јесте да се због повећане температуре океана мијењају распореди притиска ниских и високих вриједности у том дијелу свијета, а онда се низом повратних спрега ти поремећаји простиру даље кроз атмосферу и на остале регионе. Дакле, први који ће осјетити посљедице ових промјена у Пацифику јесу становници Јужне Америке, Аустралије, Индонезије, а потом и сви остали региони", навео је Совиљ.

Врхунац "Ел Ниња" у наше крајеве стиже крајем године

На питање како се толико брзо поново јавља "супер Ел Нињо", Совиљ је објаснио да сада имамо интеракцију климатских промјена и позитивне фазе јужне осцилације које додатно појачавају ефекат не само топлотних рекорда, него и продужених топлотних таласа и сушних услова широм свијета.

Свијет

Стиже Супер Ел Нињо: Очекују се рекордне врућине

"Она се некада понавља на сваке двије, некада до седам година и зависи од опште циркулације атмосфере, тако да се морају практично посматрати вјетрови у нижим и вишим слојевима атмосфере и цјелокупна синоптичка симулација како бисмо могли успјешно прогнозирати појаву 'Ел Ниња'", додао је Совиљ.

Ипак, како је објаснио Совиљ, врхунац "Ел Ниња" у наше крајеве стиже током предстојеће зиме и управо због тог одложеног атмосферског ефекта 2027. година има велики потенцијал да постане нова најтоплија година у историји мјерења и да премаши рекорде из 2024. године.

Прилагођавање технологије климатским промјенама

Стручњак за воћарство и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је да прати временске прилике посљедњих тридесет година и да је дошло до климатских промјена, али да је добро што је технологија код многих воћних врста прилагођена њима.

"Поред тога што имамо велике проблеме са позним прољећним мразевима, који највише умањују род воћа у Србији, ево само да вас подсјетим да смо прошле године, у односу на просјек колико Србија произведе, негдје око 1.466.000 тона, ми смо имали 1.050.000, значи за 400.000 тона мање. И поред ових проблема које имамо с позним прољећним мразевима, такође имамо проблема са сушом и са градом", навео је професор Кесеровић.

Напоменуо је да се у воћњацима сада постављају противградне мреже које, како каже, не штите само од града, већ и од ожеготина.

"Ја сам имао прилику да то видим у неколико наврата, да тамо гдје нема противградних мрежа, имамо ожеготине на плодовима чак 25 до 30 одсто. Исто ово што се десило 2017. године, веома снажан олујни вјетар који је срушио само у региону Фрушке горе негдје отприлике преко 100 хектара засада воћа. То се поновило 2023. године и имали смо сушу 2024. године, када је у јулу и августу пало свега око 30 милиметара кише по квадратном метру", објаснио је Кесеровић.

На питање каква је прогноза за род ове године, професор Кесеровић је објаснио да је, за разлику од ранијих година, на почетку године било доста падавина, али да су била и два позна прољећна мраза.

"С обзиром на то да смо у 2024. години имали јако мали род, воћке су се јако добро припремиле за род за 2026. годину и на почетку године ја сам изашао са процјеном да ће Србија имати негдје отприлике око 1.500.000 тона и да ће то у посљедњих 20 година ући међу три најродније године", рекао је Кесеровић.

Оцијенио је да ће за кајсију и трешњу ова година бити најроднија у историји Србије.