Русија није гађала Румунију, признање из Букурешта

Како преноси румунска телевизија Диги 24, предсједник је нагласио да, без обзира на те околности, искључиву одговорност за овај инцидент сноси Русија.

"Док су дронови летјели изнад украјинске територије, неке од њих погодила је украјинска противваздушна одбрана. Један од њих, вјероватно погођен изнад украјинског града Ренија, промијенио је путању и кренуо према Галацу", објаснио је Дан.

Предсједник је најавио да ће Румунија наставити преговоре са својим савезницима о јачању одбрамбених капацитета против дронова.

"На идућем састанку НАТО-а разговараће се о опреми која је Румунији потребна. Русија је несумњиво одговорна за ову ситуацију. Ријеч је о дугорочном процесу који Румунија предузима како би се наставила бранити", додао је предсједник.

Из румунске војске званично су појаснили да нису били у могућности да оборе дрон због недостатка времена за реакцију, али и због низа законских ограничења која важе у мирнодопским условима.

Министарство спољних послова Румуније оцијенило је инцидент као "озбиљну и неодговорну ескалацију" од стране Русије. Шефица дипломатије Оана-Силвија Цоју истакла је да овај ноћни инцидент с дроном спада у категорију догађаја који оправдавају покретање Члана 4. Сјеверноатлантског уговора. Овај члан покреће хитне консултације земаља чланица НАТО-а када једна од њих сматра да су јој угрожени територијални интегритет, политичка независност или безбједност.

Иако, према наводима Дигија 24, до активирања Члана 4. највјероватније ипак неће доћи, Румунија је одлучила да повуче конкретне дипломатске потезе. Поред позивања руског амбасадора на разговор, Румунија ће затворити руски конзулат у граду Констанци, а тамошњег руског конзула прогласити персоном нон грата.

Подсјетимо, остаци руских дронова већ су изазвали штету у Галацу у априлу ове године. Крхотине су тада оштетиле електрични стуб и један помоћни објекат. То је био први случај од почетка рата у Украјини да је сличан инцидент проузроковао материјалну штету на територији Румуније, преноси Кликс.

Члан 4. се у случају опасности користи као први корак ка заједничком рјешавању ситуације међу чланицама НАТО-а. Турска га је, на примјер, неколико пута активирала због ситуације на граници са Сиријом. Он не подразумијева аутоматску војну реакцију, као што је то случај с Чланом 5, већ представља механизам за озбиљне политичке консултације између свих чланица Алијансе.