Информација о потреби затварања канцеларије ОХР-а

Кристијана Шмита, политичарa Хришћанско-социјалне уније и некадашњег министра пољопривреде Савезне Републике Њемачке је за функцију високог представника номиновала њемачка влада 2021. године.

Именовању новог високог представника су се оштро противили српски политички представници у Републици Српској и институцијама БиХ, позивајући представнике међународне заједнице у БиХ да то спријече и да омогуће затварање Канцеларије високог представника у 2021. години.

Упркос томе, Управни одбор Савјета за имплементацију мира је 27. маја 2021. године именовао Криситијана Шмита за високог представника чији почетак мандата се рачуна од 1. августа 2021. године, с обзиром на то да је тада ступила на снагу оставка Валентина Инцка. О именовању новог високог представника се расправљало на сједници Савјета безбједности 29. јуна 2021. године гдје је видљиво да су представници САД, Велике Британије и Француске сматрали да за именовање високог представника није битна улога Савјета безбједности, а да су представници Русије и Кине истицали да је улогa Савјета безбједности у том процесу незаобилазна. Управо ова чињеница, да не постоји сагласност Савјета безбједности на именовање Кристијана Шмита, је први разлог противљења високом представнику, а други разлог противљења се налази у употреби такозваних Бонских овлашћења.

Постоје два услова за постављење високог представника, а то су именовање од Управног одбора Савјета за имплементацију мира и сагласност Савјета безбједности на то именовање, дата одговарајућом резолуцијом. Иако у члану I став 2. Анекса 10 је прописан само један услов за постављење, а то је резолуција Савјета безбједности, захваљујући Закључцима Конференције о имплементацији мира из 1995. године и успостављеној пракси приликом каснијих именовања, Управни одбор Савјета за имплементацију мира је добио задатак да именује високог представника, након чега долази сагласност Савјета безбједности. Дакле, у пракси је прихваћено да Управни одбор Савјета за имплементацију мира учествује у процесу постављења високог представника, иако то нису договориле стране уговорнице Анекса 10. Имајући у виду да Кристијан Шмит није добио сагласност на своје именовање од Савјета безбједности одговарајућом резолуцијом, он се не може сматрати високим представником.

Тумачењем члана II Анекса 10 видљиво је да нормативна овлашћења високог представника не постоје. Ма како да се примијени члан V Анекса 10, који се односи на овлашћење високог представника да има коначну надлежност тумачења Анекса 10, није могуће протумачити овај анекс у смислу да високи представник може да доноси законе и његове измјене и допуне, као и измјене и допуне устава ентитета. Ни у такозваним Бонским овлашћењима не постоји ништа што би указивало на нормативна овлашћења високог представника. Поред тога Бонска овлашћења су спорна због проширивања надлежности високог представника без измјене члана II Анекса 10, у којем су прописане његове надлежности, и без сагласности потписница Анекса 10. Да високи представник не може имати нормативна овлашћења говори и чињеница да је то супротно демократском принципу суверенитета народа који тражи да законе усваја тијело које је народ изабрао и Првом Протоколу уз Европску конвенцију о људским правима. Ово је супротно и Анексу 4 – Уставу БиХ који право доношења и измјена закона и доношење уставних амандмана даје Парламентарној скупштини, а противно је и уставима ентитета који ова права додјељују својим парламентима. Чињеница да су високи представници значајно преобликовали правни и политички систем БиХ користећи нормативна овлаштења за која не постоји ваљан правни основ, говори да ће у будућности настати велики проблеми у погледу валидности закона и њихових измјена и допуна и уставних амандмана на уставе ентитета, што ће довести до нових напетости и криза у БиХ. Међународни интервенционизам умјесто да је смањио јаз између некадашњих зараћених страна, он га је само додатно продубио.

Кристијан Шмит је донио одлуку да оконча своју службу у БиХ, што је потврђено из Канцеларије високог представника у БиХ, у понедјељак 11. маја. О одлуци је обавијестио Управни одбор Савјета за имплементацију мира те затражио да започну процес именовања његовог насљедника и нагласио је да ће наставити обављати дужност високог представника током процеса избора.

Садашње стање отвара двије опције. Прва је именовање новог високог представника, а друга је затварање Канцеларије високог представника. За Републику Српску је најбоља опција затварање Канцеларије. Прелазно компромисно рјешење би могло бити и опстанак Канцеларије без такозваних Бонских овлшћења уз јасно ограничење трајања мандата и гаранцију да је то посљедњи високи представник. У сваком случају, војна мисија Алтеа треба да остане.

Да би смо ојачали преговарачку позицију Републике Српске и њених представника у будућим разговорима у вези са судбином Канцеларије високог представника, Народна скупштина Републике Српске треба да размотри ставове у вези са подршком затварању Канцеларије и да ју заједно пруже позиција и опозиција. Битно је да међународна заједница добије јединствен став из Републике Српске о овом питању.

Уколико се именује нови високи представник са такозваним Бонским овлашћењима, треба јасно нагласити да ће Република Српска користити сва правна и политичка средства борбе, која укључују отежавање конституисања институција БиХ послије општих избора у октобру, повлачење представника из Парламентарне скупштине БиХ, Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ. Зашто би наши представници учествовали у формирању и раду институција БиХ ако постоји неко ко ће то радити умјесто њих. Овакав начин борбе за позиције Републике Српске је демократски, легитиман и не представља кривично дјело.