Међународна конференција „Заштита вјерских права и православне баштине“

Скуп је окупио стручњаке из области теологије, права, геополитике, медија и културе, који су разматрали актуелне изазове у очувању вјерских слобода и православног културно-историјског насљеђа.

Учесници су указали да питања вјерских права и заштите православне баштине представљају важне теме савременог друштва, посебно у контексту актуелних геополитичких процеса. Истакнуто је да очување слободе вјероисповијести и културног идентитета доприноси стабилности, дијалогу и међусобном разумијевању међу народима.

Током конференције најављено је оснивање „Међународног савјета за заштиту православног канонског поретка“, на иницијативу митрополита запорошког и мелитопољског Луке. Савјет ће се бавити праћењем процеса који могу утицати на канонско јединство Православне цркве, као и анализом улоге вјерских институција у савременим геополитичким околностима. Планирано је да Савјет израђује стратешке анализе, извјештаје и препоруке у циљу дугорочног очувања канонског поретка. Организатори су позвали заинтересоване стручњаке из области теологије, канонског права, међународних односа, права, друштвених наука, медија и културе да се укључе у рад новоформираног Савјета.

На конференцији су учествовали бројни домаћи и међународни говорници, који су из различитих углова обрадили теме као што су положај православних заједница, изазови у очувању црквене имовине и културне баштине, улога међународног права, као и утицај савремених друштвених процеса на вјерски и културни идентитет.

Посебна пажња посвећена је ситуацијама у различитим регионима, укључујући Украјину, Балкан, балтичке државе и Грузију, гдје су учесници указали на специфичне изазове и искуства у заштити вјерских права и православног насљеђа.

Конференцију је отворила Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије, која је излагала на тему: „Улога геостратешких процеса у положају православних заједница и очувању културно-вјерског насљеђа“.

Трифковић је истакла да се хришћанство кроз историју суочава са различитим облицима прогона, који су данас често присутни кроз медијске и политичке притиске. Указала је на значај историјског раскола између Истока и Запада као темеља савремених цивилизацијских разлика. Посебно је нагласила да савремени геополитички процеси утичу на положај православних заједница, наводећи примјере из Украјине, Балкана и балтичких земаља. Закључила је да је очување православног идентитета и културне баштине кључно за заштиту духовних вриједности и слободе савременог човјека.

Руслан Калинчук, мисионар и православни публициста из Украјине, говорио је на тему: „Уништавање Цркве у Украјини – елемент формирања нове геополитичке стварности“.

Калинчук је говорио о положају Украјинске православне цркве, истичући да је изложена систематским притисцима у контексту савремених геополитичких процеса. У свом излагању критиковао је улогу Сједињених Америчких Држава и Фанара, наводећи да су учествовали у процесима који су довели до формирања нових расколничких црквених структура у Украјини. Указао је на законске и институционалне мјере које утичу на положај канонске Цркве и њених вјерника. Закључио је да се питање вјере у Украјини све више користи у ширем геополитичком контексту.

Миладин Митровић, свештеник Српске православне цркве, говорио је на тему: „Канонско јединство Православља као важан елемент у геополитичкој стабилности савременог свијета“.

Отац Миладин је нагласио да је канонско јединство темељ православне еклисиологије и да сваки раскол представља озбиљно нарушавање црквеног поретка. Као кључни савремени проблем издвојио је ситуацију у Украјини, оцјењујући да је додјељивање аутокефалности новим црквеним структурама довело до продубљивања подјела у православном свијету. Критиковао је поступке Фанара и указао на притиске спољних политичких фактора, укључујући Сједињене Америчке Државе, у црквена питања. Закључио је да је очување канонског поретка и саборног дијалога кључно за превазилажење кризе и стабилност православља.

Дане Чанковић, предсједник удружења „Избор је наш“, говорио је на тему: „Вјерујући човјек као снага Православља и одбрана човјечанства“.

Чанковић је указао на савремене изазове који, према његовим ријечима, доводе до духовне кризе и „анестезирања“ човјека кроз доминацију материјализма и технолошког утицаја. Истакао је да вјерујући човјек треба активно да учествује у друштвеном животу, не само ради личног спасења, већ и као носилац моралних вриједности и заштите заједнице. Нагласио је да се духовна борба не води против људи, већ против зла и искушења, уз очување љубави и заједништва. Закључио је да вјерујући човјек представља важан ослонац у очувању духовног и друштвеног интегритета.

Дмитриј Бељаков, предсједник Центра за системску правну заштиту из Бјелорусије, говорио је на тему: „Улога правних механизама у заштити вјерских слобода и православног културног насљеђа у савременим друштвеним условима“. Бељаков је представио анализу правних оквира за заштиту вјерских слобода и православних заједница у Европи, указујући на растуће облике дискриминације и ограничења у пракси примјене постојећих закона. Посебно је издвојио ситуацију на Косову и Метохији, наводећи да међународне институције нису у потпуности испуниле мандат у погледу заштите српског становништва и православног културног насљеђа. Критички се осврнуо на улогу међународних мисија и правних механизама, уз оцјену да постоје системски недостаци у њиховом дјеловању. Закључио је да је неопходно унапређење међународно-правних инструмената и јачање институционалне заштите вјерских слобода и културне баштине.

Марија Јањушевић, предсједник удружења грађана „Трезор српских вриједности“ и народни посланик XI сазива Народне скупштине Републике Србије, говорила је на тему: „Косово и Метохија: положај православне баштине и изазови очувања вјерског и културног идентитета“. Јањушевић је указала на значај очувања српске православне баштине на Косову и Метохији, посебно манастира, цркава и културно-историјских споменика као носилаца националног и духовног идентитета. Истакла је да су ове светиње изложене бројним изазовима, укључујући безбједносне ризике и тешкоће у њиховој заштити. Нагласила је значај друштвеног и институционалног ангажмана у очувању културног насљеђа. Закључила је да је заштита православне баштине на Косову и Метохији кључна за очување идентитета и историјског континуитета српског народа.

Арно Девелај, стручњак за међународно хуманитарно право из Француске, говорио је на тему: „Међународно хуманитарно право и заштита вјерских слобода и културне баштине: изазови и стандарди у савременим сукобима“.

Девелај је изнио правни оквир за заштиту слободе вјероисповијести, позивајући се на међународне конвенције које гарантују право на вјеру и њено јавно испољавање. У свом излагању осврнуо се на ситуацију у Украјини, наводећи да бројни извјештаји указују на системске притиске и ограничења усмјерена ка канонској Украјинској православној цркви. Истакао је да су, према доступним анализама, спорне законске мјере и праксе довеле до повећаног ризика по вјерске слободе, имовину и безбједност вјерника. Закључио је да међународни механизми заштите људских права у овом случају реагују ограничено и недовољно ефикасно.

Горан Игић, дипломирани филолог и независни публициста (Србија), говорио је на тему: „Језички инжењеринг у функцији слабљења црквено-народне традиције на Балкану“.

Игић је истакао да језик представља један од кључних носилаца културног и духовног идентитета народа. Указао је на процесе који, према његовој оцјени, кроз промјене у језичкој пракси и јавном дискурсу могу довести до слабљења црквено-народне традиције на Балкану. Посебно је нагласио значај образовања, медија и културних политика у обликовању језичког идентитета. Закључио је да очување језичког континуитета представља важан предуслов очувања духовног и културног насљеђа.

Руслан Панкратов, политиколог и експерт Института Заједнице независних држава (Летонија), говорио је на тему: „Православље у балтичким државама: изазови заштите вјерских права и очувања црквене имовине у савременом друштвено-политичком контексту“.

Панкратов је указао на процесе у Летонији, Литванији и Естонији које је описао као облик социјалног и институционалног притиска на православне заједнице. Навео је да се, према његовој оцјени, кроз законодавне и административне мјере мијења статус црквених структура и утиче на њихову канонску повезаност и унутрашњу организацију. Посебно је истакао питање имовинског статуса црквених објеката и њихове зависности од државних одлука, као и посљедице које то има по вјерски живот заједница. Закључио је да је неопходно систематско праћење ових процеса и јачање међународне сарадње у циљу заштите вјерских слобода и црквеног насљеђа.

Никола Јовић, политиколог и публициста, говорио је на тему: „Геополитичка перспектива књиге „Православље и религија будућности“ Серафима Роуза“.

Јовић је анализирао књигу Серафима Роуза као дјело које, по његовој оцјени, временом добија на актуелности и нуди тумачење савремених духовних и друштвених процеса. Посебно је истакао Роузову критику синкретистичких религијских тенденција, екуменизма и „њу ејџ“ покрета, које повезује са ширим идејама формирања глобалног духовног система. Указао је и на Роузово схватање улоге православља као отпора овим процесима, кроз очување догматског и канонског континуитета. Закључио је да књига, у његовој интерпретацији, има и геополитичку димензију у разумијевању односа између религије, идентитета и глобалних интеграционих процеса.

Гулбат Рчиладзе, политиколог и предсједник Института Евроазије (Грузија), говорио је на тему: „Искуство Грузије у очувању православног идентитета у условима геополитичких притисака“.

Рчиладзе је истакао значај Грузијске православне цркве као кључног носиоца духовног и националног идентитета, наглашавајући да је Грузија, упркос историјским и савременим геополитичким притисцима, успјела да сачува своју вјерску традицију. Говорио је о улози цркве у друштвеним и политичким процесима, посебно у контексту очувања духовног јединства и односа са другим православним народима.

Посебно се осврнуо на изазове унутар православног свијета, укључујући питања црквеног јединства и спорова који утичу на међуправославне односе, као и на утицај спољних геополитичких фактора на те процесе. Закључио је да ће очување православног идентитета и црквеног јединства остати једно од кључних питања за будућност Грузије и ширег православног простора.

(Geostrategy.rs)