Избори у Израелу: Нико нема већину, нико неће са Арапима

Предвиђа се да ће опозициони блок, који чине Јашар (Yashar), Бејахад (B’Yachad), Израел Бејтену (Yisrael Beytenu) и Демократе (Democrats), освојити између 50 и 53 посланичка мјеста, док се Нетанјахуовом блоку предвиђа око 50 мандата. Чини се да ниједна страна нема јасан пут до формирања коалиције, иако је опозициони блок прогласио побједу убрзо након објављивања излазних анкета.

Заједничкој листи (Joint List) и странци Рам (Ra’am) предвиђа се рекордних 17 до 18 мандата заједно, што би арапским странкама могло дати кључну улогу у коалиционим преговорима. Међутим, опозициони лидери углавном су одбацили могућност формирања владе са арапским странкама, изузев Јаира Голана из Демократа.

Према излазним анкетама, Нетанјахуов Ликуд (Likud) требало би да освоји између 24 и 25 мандата и остане највећа странка у новом сазиву Кнесета, док се Јашару Гадија Ајзенкота предвиђа између 21 и 23 посланичка мјеста.

Већина истраживања јавног мњења спроведених уочи гласања у уторак показивала је да ни Нетанјахуов ни опозициони блок неће успјети да обезбиједе већину од 61 мандата. Излазност бирача достигла је највиши ниво најмање од 1973. године, према подацима Централне изборне комисије, која од тада прати излазност у одређеним временским интервалима током изборног дана.

Коначна излазност износила је 77,7 одсто након затварања бирачких мјеста у 22 часа, саопштила је Централна изборна комисија (ЦИК). То је за 7,1 процентни поен више него на изборима 2022. године.

Двије мање десничарске странке, које су се у анкетама кретале око изборног прага, Народ Израела (People of Israel) Офера Винтера и Резервисти – економска странка (The Reservists-Economic Party) Јоаза Хендела, према пројекцијама нису успјеле да пређу потребни изборни праг од 3,25 одсто, што би могло додатно отежати Нетанјахуовом блоку да обезбиједи већину.

Да ли Израел иде ка влади националног јединства или новим изборима?

Могућност формирања владе националног јединства у којој би учествовали Нетанјаху и Ајзенкот дјелује мало вјероватно, јер је Ајзенкот одбацио могућност да буде дио владе под Нетанјахуовим вођством, укључујући и владу у којој би се премијери ротирали на функцији. И други опозициони лидери искључили су могућност уласка у коалицију коју би предводио актуелни премијер.

Ајзенкот је позвао да лидер највеће странке у опозиционом блоку буде његов кандидат за премијера, иако унутар блока још није објављен договор о таквом рјешењу.

Излазне анкете указале су и на могућност формирања мањинске владе која би могла добити повјерење Кнесета без апсолутне већине од 61 посланичког мјеста. Међутим, противљење појединих странака унутар опозиционог блока ослањању на арапске странке могло би отежати такав договор.

Званични резултати након пребројавања гласова

Излазне анкете су се на претходним изборима разликовале од коначних резултата, а званични исход биће познат након пребројавања гласачких листића.

Политичка блокада могла би на крају довести до нових избора, иако постоји могућност да коалициони преговори резултирају договором између странака.

У опозиционом блоку, Бејахаду Нафталија Бенета предвиђа се позиција треће највеће странке, са између 12 и 14 мандата, према излазним анкетама.

Израел Бејтену Авигдора Либермана требало би да освоји између седам и девет мандата, док се Демократама Јаира Голана предвиђа између девет и десет посланичких мјеста.

Истовремено, у Нетанјахуовом блоку, странци Оцма Јехудит (Otzma Yehudit), коју предводи министар националне безбједности Итамар Бен Гвир, предвиђа се између шест и седам мандата, док би Религиозна ционистичка странка – Зехут (Religious Zionist Party-Zehut), коју предводи министар финансија Безалел Смотрич, требало да освоји шест мандата.

Главне ултраортодоксне јеврејске странке, познате као хареди, према излазним анкетама требало би да освоје укупно између 12 и 13 мандата. Шасу (Shas) се предвиђа шест посланичких мјеста, а Уједињеном јудаизму Торе (United Torah Judaism – UTJ) између шест и седам.