Шта кажу стручњаци: Како ће се хаос на Блиском истоку одразити на нас

Ескалација сукоба између Ирана, Израела и САД-а већ изазива нестабилност на тржишту нафте, а страхује се да би даља криза могла довести до нових поремећаја у снабдијевању, али и раста цијена. Шта можемо очекивати у наредном периоду?

Криза између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела развија се из дана у дан у све неизвјеснијем правцу.

Владе, инвеститори и грађани широм свијета прате кризу са све већом забринутошћу, док даљи ток сукоба у великој мјери зависи од одлука неколико непредвидивих лидера.

"Ова криза, као што сте рекли, повлачи за собом све друге кризе, посебно безбједносне, политичку, нормално, економску кризу, која се одражава, не само, на снабдијевање нафте и нафтних деривата, него и других производа који снабдијевају овај простор, а посебно у енергетском смислу биће проблема и мислим да сви остали и владе тражиће начине на које да обезбиједе, ако би то потрајало дужи временски период", каже Недељко Кесић, бивши начелник Службе државне безбједности Републике Српске.

Паничан страх захватио је читаву планету да ће продужено блокирање Ормушког мореуза изазвати потрес на тржишту нафте, поремећај у снабдијевању и цијенама осталих природних ресурса.

У посљедње двије седмице свједоци смо да цијена нафте константно осцилира, али да је поскупљење неоправдано, истиче Марко Ђого.

"Свакако не постоји, сем психолошког фактора, још увијек не постоји ниједан други фактор који би објаснио пораст цијене нафте у Републици Српској и Босни и Херцеговини што се тренутно догађа, дакле то што је јуче или прекјуче порасла близу 100 долара, апсолутно не значи да су да нафта која се данас продаје купљена јуче, наравно да није", рекао је Марко Ђого, професор економије на Економском факултету у Источном Сарајеву.

"Ова криза управо изазива проблеме са снабдијевањем Кине нафтом и природним плином, самим тим у значајној мјери то ће сигурно поскупити и све оне производе који нам долазе из Кине", каже Саша Грабовац, Удружење економиста СВОТ.

Поскупљење природног гаса, нафте и нафтних деривата директно повећава трошкове у пољопривреди. Веће цијене у примарној производњи изазивају ланчану реакцију, гдје ће крајњи производ бити знатно скупљи.

"један од основних сировина за производњу умјетних гнојива, управо је природни гас, самим тим уз поскупљење гаса долази до поскупљења вјештачког гнојива, а самим тим и до повећања трошкова пољопривредне производње", додаје Грабовац.

Док се суочавамо са свакодневним повећањем цијена, струка упозорава да би чешћа контрола тржишта ублажила посљедице економске кризе коју трпе грађани.

"Свакако би инспекције требале да раде много строже и да установе гдје је то преко ноћи дошло до драстичног пораста цијена и да почну да кажњавају", објашњава Ђого.

Напетостима на Блиском истоку се не назире крај, разна су предвиђања аналитичара, али у једном се слажу да уколико дође до продубљења сукоба, посљедице ће бити још веће.

"Када амерички предсједник одлучи да овај рат заврши, он ће завршити и онда ћемо имате деескалацију и економски позитивне ефекте до тог момента можемо једино бити песимисти и очекивати да све оно што се дешава негативно, евентуално даље не продуби", рекао је Игор Гавран. економски аналитичар.

Чак и када тренутна криза заврши, напетости између Ирана, САД и њихових савезника неће нестати, равнотежа снага на Блиском истоку и даље ће остати крхка и неизвјесна, а самим тим и поремећаји у снабдијевању и економски поредак.