Тијесна трка на Исланду: Грађани одлучују о повратку преговорима са ЕУ

С друге стране, ако Исланђани гласају против наставка преговора, то би могло да пољуља замах за проширење који је ојачао посљедњих година.

Тијесна разлика уочи гласања

Најновија истраживања, објављена ове седмице, показују да је трка готово изједначена, уз благу предност присталица опције „за“. За наставак преговора о чланству са Бриселом изјаснило се 51,3 одсто испитаника, док је 48,7 одсто било против.

Исланд је преговоре покренуо 2009. године, у јеку посљедица глобалне финансијске кризе. Међутим, нова влада је 2013. године зауставила процес прије него што је завршен, прије свега због неслагања са Бриселом о политици рибарства. Од тада је кандидатура формално остала „замрзнута“, али никада није повучена.

Послије више од деценије паузе, Исланд би могао да се врати на европски пут.

Током преговора вођених између 2009. и 2013. године, отворио је 27 од 33 преговарачка поглавља, а 11 привремено затворио. Као члан Европског економског простора од 1994. године, већ примјењује велики дио европског законодавства и учествује у јединственом тржишту, због чега се сматра једном од најспремнијих држава за евентуално чланство.

Да ли би повратак Исланда могао да помогне земљама кандидатима, посебно онима које су најдаље одмакле, попут Црне Горе – или да додатно закомпликује ионако сложен процес проширења?

Зашто се Исланд послије више од деценије враћа европском путу

Новинар исландског јавног сервиса РУВ Бјорн Малмквист оцјењује да је кључни разлог за повратак овог питања на политичку агенду промјена власти након избора 2024. године.

„Нова влада, у којој је странка која се залаже за чланство у ЕУ, вратила је питање на дневни ред. У коалициони споразум унијели су обавезу одржавања референдума о наставку преговора, а почетком ове године постало је јасно да ће гласање бити одржано већ 29. августа“, рекао је Малмквист.

Према његовим ријечима, додатни разлог је чињеница да преговори никада нису формално окончани.

„Преговори са Европском унијом никада нису завршени, тако да је то питање остало неријешено у исландском друштву и политици“, додаје исландски новинар.

Повратак европске теме поклопио се са новим геополитичким околностима.

Рат у Украјини, растући значај Арктика и све израженија неизвјесност у трансатлантским односима вратили су Исланд у фокус међународне политике.

Пажњу јавности привукао је и гаф америчког предсједника Доналда Трампа, који је почетком године током говора у Давосу више пута поменуо Исланд, иако је заправо говорио о Гренланду. На Исланду је тај догађај додатно подстакао расправу о мјесту земље у промијењеном геополитичком окружењу.

Економија испред безбједности

Ипак, Малмквист сматра да безбједносни аргументи нису пресудни за већину бирача.

„Већина присталица наставка преговора говори прије свега о економији, стабилности, евру и каматним стопама. Безбједносни аргументи постоје, али нису пресудни за јавно мњење“, објашњава Малмквист.

Према посљедњим истраживањима јавног мњења, присталице наставка преговора имају благу предност. Истовремено, исландско друштво остаје дубоко подијељено по питању будућих односа са Европском унијом.

Противници упозоравају на могуће ограничавање националног суверенитета и губитак контроле над кључним секторима попут рибарства и пољопривреде. Заговорници наставка преговора одговарају да Исланд већ више од три деценије примјењује велики дио европских правила кроз Европски економски простор, али без могућности да учествује у њиховом доношењу.

Током прошлогодишње посјете Исланду, предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен подсјетила је да исландска кандидатура и даље остаје важећа.

„Кандидатура Исланда и даље важи. Земља је добро припремљена за овај процес. Већ учествује у Европском економском простору, дијелимо исте вриједности и већ блиско сарађујемо“, поручила је тада Фон дер Лајен.

Шта би повратак Исланда значио за проширење ЕУ

Из перспективе Брисела, евентуални повратак Исланда значио би укључивање једне богате и институционално стабилне државе, која је већ високо усклађена са европским правилима и налази се на геостратешки важној локацији у сјеверном Атлантику.

Због тога поједини аналитичари сматрају да би повратак Исланда могао да створи нову политичку динамику у процесу проширења.

Бојана Зорић из Института Европске уније за безбједносне студије (ЕУИСС) оцјењује да би појединим државама чланицама могло бити лакше да подрже нови талас проширења који би укључивао Исланд и најспремније кандидате за чланство.

„Појединим државама чланицама могло би бити лакше подржати нови круг проширења који би укључивао Исланд, али и једну или више најспремнијих кандидаткиња, него пакет који би обухватао искључиво политички захтјевније кандидате“, рекла је Зорићева.

Може ли Црна Гора у ЕУ у истом пакету са Исландом

Сматра да би такав сценарио могао бити посебно значајан за Црну Гору.

„За Црну Гору би на неки начин било лакше кад би ишла у пакету са Исландом него са неком другом земљом кандидаткињом која има доста више проблема или није толико спремна“, навела је Зорићева.

У случају да грађани Исланда подрже наставак преговора, влада у Рејкјавику могла би већ током јесени да обавијести Европску комисију да жели да одмрзне кандидатуру из 2009. године.

Због чињенице да Исланд већ више од 30 година учествује на јединственом европском тржишту, многи у Бриселу процјењују да би преговори могли да буду завршени за свега годину до годину и по дана.

То је разлог због којег се спекулише о могућности да Исланд и Црна Гора, као двије мале и релативно спремне државе, буду дио истог таласа проширења Европске уније.

Међутим, прије него што се отвори питање могућег утицаја на Западни Балкан и будуће проширење ЕУ, свој одговор даће сами грађани Исланда на референдуму 29. августа.

(РТС)