Трамп има план за повратак руског гаса у Европу: Брисел се бори против себе?

Како пише Волстрит џорнал, позивајући се на америчке, европске и украјинске званичнике, САД настоје да постигну договор којим би испоруке биле обновљене прије зиме.

План предвиђа и могућност да се руски гас продаје посредством америчких компанија, чиме би се отворило тржиште и за америчке инвеститоре.

Вашингтон покушава да придобије Москву и Кијев

О овом приједлогу са представницима Русије и Украјине већ су разговарали специјални изасланик америчког предсједника Стив Виткоф и Трампов зет Џаред Кушнер, током посјета Москви и Кијеву у септембру.

Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool/Tanjug

Америчка страна процјењује да би могућност поновног извоза гаса на европско тржиште представљала довољно снажан економски мотив за руског предсједника Владимира Путина да прихвати обуставу напада на енергетску инфраструктуру.

С друге стране, од евентуалног договора користи би могла имати и Украјина, која би поново остваривала приходе од транзита руског гаса према Словачкој, Аустрији и другим европским земљама.

Међутим, амерички приједлог не подразумијева да би Москва одмах могла располагати новцем зарађеним продајом гаса.

Према ријечима високог америчког званичника, Бијела кућа предложила је да приходи буду уплаћивани на посебан рачун у трећој земљи. На тај начин настојало би се спријечити да Русија та средства непосредно користи за финансирање рата у Украјини.

За сада није познато када би и под којим условима руска страна могла добити приступ том новцу.

Напади на енергетска постројења отежавају договор

Америчка иницијатива долази у тренутку када Русија и Украјина настављају међусобне нападе на енергетску инфраструктуру.

Под притиском Доналда Трампа, Украјина је прошлог мјесеца на готово двије седмице обуставила нападе на руске рафинерије. Ипак, Москва је у том периоду наставила да гађа украјинска енергетска постројења.

Свијет

Једна од највећих руских рафинерија на мети дронова: Објављени снимци наводног напада

Истовремено, након ублажавања америчких ограничења, Русија је почела да извози дизел-гориво у Сједињене Америчке Државе.

Украјинске снаге су у петак наставиле нападе на руске рафинерије, а према писању Волстрит џорнала, за три дана погођена су три велика руска рафинеријска постројења.

Такав развој ситуације додатно је подстакао Вашингтон да покуша да договори прекид напада на енергетску инфраструктуру прије нове рунде преговора представника САД, Русије и Украјине, планиране за средину новембра у Абу Дабију.

Русија, међутим, још није прихватила америчке приједлоге о енергетском примирју.

Европске земље не желе поново да зависе од Русије

Иако Вашингтон сматра да би обнова испорука могла снизити цијене енергената уочи зиме, највећу препреку представља противљење европских земаља. Помало сулудо, али европска економија се противи енергентима чији недостатак их је у великој мјери девастирао.

Од почетка сукоба у Украјини, Европа покушава смањити зависност од руских енергената. Усвојени су прописи који предвиђају потпуни прекид увоза руског гаса до краја 2027. године. Економија ЕУ директно је везана за употребу јефтиних енергената из Русије, међутим, у престоницама за сада не постоји спремност да се на том пољу направи договор.

Tanjug/AP/Kremlin Pool/Sputnik/Alexander Kazakov

Европски комесар за енергетику Дан Јергенсен поручио је у октобру да би забрана увоза руског гаса требало да остане трајна.

"Сигурно не бих вјеровао Русији. Чак и када би сутра наступио мир, чему се сви надамо", рекао је Јергенсен.

Сличан став изнио је и један високи званичник из нордијских земаља, који је за Волстрит џорнал оцијенио да би повратак куповини руског гаса био супротан принципима за које се Европа залаже.

Руски удио на европском тржишту драстично смањен

Колико се енергетска слика Европе промијенила од почетка рата, показују и подаци о снабдијевању природним гасом.

Прије руске операције у Украјини, Москва је обезбјеђивала око 45 одсто европских потреба за гасом. Тај удио данас износи приближно 11 одсто.

У међувремену је значајно повећан увоз течног природног гаса из Сједињених Америчких Држава, који сада покрива око 30 одсто европске потрошње.

Економија

"Резерве подземних складишта гаса у ЕУ рекордно ниске"

Руски гас и даље стиже до појединих европских земаља, и то танкерима и гасоводом Турски ток.

С друге стране, транспорт кроз Украјину обустављен је у јануару 2025. године, када је истекао уговор о транзиту између двије земље.

Према процјенама које преноси амерички лист, украјинска гасоводна мрежа могла би релативно брзо поново бити стављена у функцију за транспорт руског гаса према Европи.

То је знатно једноставнија могућност од обнове испорука преко оштећених гасовода Сјеверни ток, чија би поправка захтијевала много времена и новца.

Рат са Ираном могао би промијенити став Европе

Америчка администрација рачуна и на то да би нове околности на свјетском енергетском тржишту могле утицати на европске владе да преиспитају свој став.

Рат са Ираном изазвао је поремећаје у глобалном снабдијевању нафтом и гасом, а посебан проблем представља отежан поморски саобраћај у Персијском заливу.

Због тога течни природни гас из Катара тешко стиже до свјетских тржишта.

Према подацима Европске уније, сукоб са Ираном повећао је европске трошкове енергије за приближно 100 милијарди евра.

Додатну забринутост изазива и стање европских складишта гаса, која су тренутно попуњена око 75 одсто, што је испод деветогодишњег просјека за овај период године.

У Вашингтону вјерују да би раст цијена и страх од могућих несташица могли ослабити противљење европских држава повратку руског гаса.

Управо због тога амерички представници настоје да предложени договор европским лидерима представе као начин стабилизације енергетског тржишта и смањења трошкова.

Трамп мијења политику према руском гасу

Посебно је занимљиво да садашња иницијатива представља значајан заокрет у односу на политику коју је Доналд Трамп водио током свог првог предсједничког мандата.

Тада је оштро критиковао Њемачку због изградње гасовода Сјеверни ток 2, упозоравајући да би Берлин могао постати превише зависан од руског гаса.

Његова администрација је 2019. године увела санкције том пројекту.

Регион

Украјинац осумњичен за саботажу Сјеверног тока тражи политички азил у Хрватској

Сада, међутим, Вашингтон разматра могућност да повратак руског гаса на европско тржиште постане дио ширег споразума о окончању рата у Украјини.

Амерички званичници истичу да евентуални економски договори не би представљали самосталан уступак Москви, већ би били саставни дио свеобухватног мировног рјешења.

Ипак, за сада нема договора о обнови испорука. Да би амерички план био реализован, неопходна је сагласност Русије, Украјине и европских купаца, као и превазилажење постојећих правних ограничења у Европској унији.