Украјинац осумњичен за саботажу Сјеверног тока тражи политички азил у Хрватској

Журављова су хрватске власти ухапсиле 19. августа на основу европског налога за хапшење који је издала Њемачка. Он се сумњичи за учешће у операцији током које су у септембру 2022. године постављени експлозиви на гасоводе "Сјеверни ток" испод Балтичког мора.

Њемачки истражитељи тврде да је Журављов био дио групе која је за извођење операције користила изнајмљену једрилицу, испловивши из њемачке луке Росток.

Његов адвокат Микола Катеринчук захтјев за азил образложио је тврдњом да његов клијент у Њемачкој не би могао да очекује правично суђење.

Хрватска одобрила изручење

Жупанијски суд у Хрватској је 18. септембра донио одлуку којом је одобрено изручење Журављова Њемачкој. Његов бранилац је, међутим, нагласио да захтјев за азил сам по себи не обуставља поступак изручења.

Журављов је претходно био ухапшен у Пољској, у септембру 2025. године, али га тамошње правосуђе није изручило Њемачкој. Умјесто тога, пуштен је из притвора мјесец дана касније.

Пољски суд је тада оцијенио да би се уништавање гасовода "Сјеверни ток" могло посматрати као чин повезан са одбраном Украјине од руске агресије.

Истрага води до још једног Украјинца

Њемачки истражитељи раније су повезали експлозије са групом за коју тврде да је била наклоњена Украјини. Према њиховим наводима, групу је предводио још један украјински држављанин, Серхиј Кузњецов.

Кузњецов се тренутно налази у њемачком притвору. Претходно је ухапшен у Италији у августу 2025. године.

Званични Кијев негира умијешаност Украјине у експлозије на гасоводима.

"Сјеверни ток 2", који никада није почео комерцијално да ради, годинама је био предмет политичких и енергетских спорова у Европи. Критичари пројекта упозоравали су да би његово пуштање у рад додатно повећало зависност Њемачке од руског гаса и представљало ризик за енергетску безбједност континента.