Nišlijka napravila "Leskovački četbot": AI čuva prizrensko-timočki dijalekt

Лесковачки четбот, како га Милена назива, још увијек није доступан широј јавности, а она каже да је ово тек почетак и да је потребно још рада да се он усаврши и унаприједи, те да овај четбот није и не треба да буде пројекат једне особе, већ шира иницијатива гдје би се укључили лигвисти, АИ инжењери, етнолози.

Милена посљедњих девет година живи у Америци и ради као АИ стратег и промпт инжењер, а први четбот који је креирала је посвећен Николи Тесли, потом је урадила и четбот Бранислава Нушића, сада онда је настала идеја за четбот чији би задатак био да сачува призренско-тимочки дијалект.

"Рођена сам и одрасла у Нишу и тим говором се свакодневно служим, али у јавном простору он је потиснут и често је представљен као предмет подсмијеха. Млађе генерације су све више изложене стандардном српском језику и врло често, када се одселе на сјевер Србије или у иностранство, престану да користе дијалект својих предака и не преносе га на своје потомке. Како се професионално бавим вјештачком интелигенцијом и развојем АИ алата и четботова, одлучила сам да баш њу искористим као средство очувања нашег дијалекта. Ако вјештачка интелигенција може да 'оживи' језике старе хиљадама година, зашто не би могла да очува и дијалекте југа Србије", каже Милена Шовић за Јужне вести.

Наука и технологија

ОпенАИ оптужен за крађу пословних тајни

Каже да је као основу за овај дијалект користила кратке приче и анегдоте које су писали изворни говорници, а припремила је и скуп основних граматичких правила како би модел досљедно "држао" дијалекатске обрасце.

"Рађена је ручна валидација: одговори бота су провјеравани и кориговани да би се избјегле грешке попут "мијешања стандарда и дијалекта" или неприродних конструкција. У сљедећој фази планирамо јавни, бесплатни онлајн речник стандардни српски – призренско-тимочки дијалекат, као и детаљну граматику. Ово ће помоћи четботу да још вјерније опонаша дијалект какав се говори у Лесковцу и околини", објашњава Милена.

Идеја је да се постепено развоју и ботови који би вјерније одражавали говор становника Ниша, Врања и Пирота.

"Посљедња и најизазовнија фаза пројекта би била покушај да се оживи дијалект којим се некада говорило на југу Србије, у облику који су у својим дјелима биљежили Стеван Сремац и Бора Станковић", истиче саговорница.

Напомиње да има пуно мјеста да се лесковачки четбот унаприједи, тако да планира да прошири његов вокабулар и искористи тонске записе изворних говорника како би четбот добио и гласовну подршку. Сматра да је важно да се укључе и различити стручњаци.

"Отворена сам за сарадњу са институтима, музејима, библиотекама, свима који желе и мисле да могу да допринесу да се призренско-тимочки дијелект сачува, стандардизује и користи у дигиталном свијету", поручује она.

Занимљивости

Ево како вјештачка интелигенција манипулише људима

Сматра да ће овај четбот који користи призренско-тимочки дијалект бити користан и занимљив како за они који га говоре, тако и за оне који говоре друге дијалекте.

"За изворне говорнике ово је начин да останемо 'вјерни себи', да добијемо дигитални ресурс и неку врсту стандардизоване граматике за дијалект на коме причамо, који ће нам омогућити да га сачувамо и пренесемо млађим нараштајима. С друге стране, вјерујем да ће бити подједнако поучан и онима који говоре стандардни српски језик. Овај пројекат може да покаже да јужњаци нису 'неписмени' нити да имају 'проблем са граматиком', већ да је ријеч о томе да наша правила једноставно нису иста као у књижевном језику. Многе баријере треба срушити и нормализовати нешто на шта се гледало, и још увијек се гледа 'са висине'", сматра Милена.

Наука и технологија

Вјештачка интелигенција створила нове вирусе, заразније од природних

Четботови о Тесли и Нушићу

Ова Нишлијка иза себе има два четбота – један посвећен научнику Николи Тесли, а други писцу Браниславу Нушићу. Каже да се трудила да они буду аутентични, засновани на провјереним подацима и вијерни времену у којем је та личност живјела.

"Зато је Теслин четбот ограничен на период до 1943. године и не одговара на питања о политици или спорту, јер се ни сам Тесла тиме није бавио. Поред тога, настојала сам да што вјерније дочарам његов стил изражавања. Четбот комуницира на језицима које је и сам Тесла знао – српском (ијекавици), енглеском, немачком, мађарском и француском. Податке о његовом животу користила сам из грађе коју ми је уступио званични Теслин биограф, господин Милован Матић", објашњава Милена.

Овај четбот је већ коришћен у настави у више основних и средњих школа, као и на једном универзитету, а постао је и део сталне поставке Музеја науке и технике у Београду.

Четбот Бранислава Нушића, како каже Милена, комуницира искључиво на српском и осмишљен је тако да вјерно одражава стил писања и хумор нашег најпознатијег сатиричара и драматурга.

Истче да су оба ова четбота дио ширег пројекта, развоја платформе са "виртуелним двојницима" српских историјских личности, која би се користила у школама на часовима историје и српског језика. Тиме би ученици кроз интеракцију и дијалог учили о српској историји и књижевности.

(Јужне вести)