Skriveni gubitak čula mirisa nakon kovid-19 infekcije kod miliona ljudi

Чак и пацијенти без примјетних симптома често остварују лоше резултате на тестовима за мирис, што повећава безбједносне и здравствене бриге.

Пошто губитак чула мириса може указивати на озбиљније неуролошке проблеме, стручњаци позивају на редовно тестирање и проучавање нових третмана.

Регион

Хрватска поново у јеку корона вируса, више заражених у тешком стању

Ковид-19 је оставио многе људе са скривеним, дуготрајним поремећајима чула мириса, чак и ако они то не примјећују. Научници упозоравају да би то могло утицати на безбједност, ментално здравље и указивати на будуће неуролошке ризике.

Људи који мисле да је њихово чуло мириса ослабило након ковида су вероватно у праву, каже нова студија која је користила објективни тест са 40 мириса. Чак и они који не примјећују никакве олфакторне проблеме могу имати оштећења.

Здравље

Нема вакцина: Порастао број обољелих од короне у Бањалуци

Под вођством истраживачког програма РЕЦОВЕР Националних института за здравље и његовог Клиничког научног центра у Здравственом систему Ленгон на Њујоршком универзитету, истраживачи широм Сједињених Држава испитивали су везу између корона вируса који узрокује ковид-19 и хипосмије – редуковане способности чула мириса.

Резултати су показали да је 80% учесника који су пријавили промјену у својој способности чула мириса након ковида постигли слаб учинак у клиничком тесту детекције мириса, урађеном око две године касније. Од ове групе, 23% је имало тешка оштећења или потпуно изгубило чуло мириса. Штавише, абнормално слаб учинак на тесту остварило је и 66% инфицираних учесника који нису примијетили никакве проблеме са чулом мириса.

Србија

Инфекција се шири: Забрањене посјете пацијентима

– Наши резултати потврђују да они са историјом ковида могу бити нарочито у опасности од слабљења чула мириса, проблема који већ није довољно препознат у генералној популацији – кажу научници, додајући да је 60% неинфицираних учесника који нису пријавили олфакторне проблеме такође имало лош учинак приликом клиничке евалуације.

Хипосмија се одавно повезује са губитком тежине, редукованим квалитетом живота и депресијом, поред других стања. Људи са ослабљеним чулом мириса могу имати проблеме и са детекцијом опасности као што су покварена храна, цурење гаса и дим. Осим тога, научници су означили дисфункцију чула мириса као рани знак извјесних неуродегенеративних поремећаја попут Паркинсонове и Алцхајмерове болести, које могу утицати на област мозга задужену за процесуирање мириса.

Свијет

Аларм у Њемачкој: Појавила се нова врста корона вируса, расте број заражених

Иако је раније истраживање идентификовало хипосмију као симптом инфекције корона вирусом, већина тих студија се ослањала на процјене од самих пацијената. Таква субјективна мјерења нису увијек поуздана и не могу успјешно пратити озбиљност и постојаност проблема.

Нова студија која је обухватила 3.535 мушкараца и жена је досад највеће истраживање губитка способности мириса након ковида-19 путем неког формалног теста, кажу аутори.

Истраживачи су оцијенили хиљаде Американаца који су учествовали у програму РЕЦОВЕР, чији циљ је било откривање дугорочних здравствених ефеката корона вируса. Људи са и без историје ковида испуњавали су упитнике о својим симптомима сваких 90 дана од октобра 2021. до јуна 2025. Ради мјерења олфакторне функције, употребљен је клинички инструмент – тест Пенсилванијског универзитета за идентификацију мириса (УПСИТ): од учесника је затражено да идентификују 40 мириса бирајући одговарајућу опцију између више понуђених одговора.

Здравље

Појавио се најзаразнији сој корона вируса до сада?

– Резултати сугеришу да би љекари требало да узму у обзир провјеру способности мириса као рутински дио постковид његе. Иако пацијенти можда неће одмах примјетити, ослабљено чуло мириса може имати велики утицај на њихово ментално и физичко благостање – кажу научници.

Експерти испитују начине обнове способности мириса након ковида, нпр. помоћу витамина А и олфакторног тренинга да би се поново успоставило реаговање мозга на мирисе. Боље разумијевање како корона вирус утиче на сензорне и когнитивне системе мозга може допринијети усавршавању ових терапија, додају истраживачи, пише Телеграф.

Аутори студије истичу да нису директно процењивали губитак чула укуса, који често прати проблеме са мирисом. Осим тога, могуће је да су неки неинфицирани учесници погрешно класификовани због недостатка универзалног тестирања на вирус. То може помоћи да се објасни изненађујуће висока стопа хипосмије код оних без историје ковида.