Izmjene izbornog zakona BiH na čekanju?

Ovaj Zakon još nije dobio zeleno svjetlo u Domu naroda. A, dok se to ne desi, u praksi se ne može ni primjenjivati.

„Ja sam za tehnologije. Jesam, naravno, ali sam za zaštitu volje birača, što znači gdje god postoji sumnja da postoji način zakonom propisan da se ona otkloni i da se utvrdi stvarno činjenično stanje, je l to fizički dokaz ili nešto drugo, izvolite, i vi ste poslanici i ljudi koji dobijate platu, pa dajte svoj doprinos kada treba kreirati neko zakonsko rješenje“, rekla je Željka Cvijanović, potpredsjednik SNSD-a.

Izmjene izbornog zakona od parlamentaraca tražila je Centralna izborna komisija, iz koje su i sami naveli da za uvođenje specifičnih izbornih tehnologija nadležna isključivo Parlamentarna skupština BiH. Očigledno je, onda, da Šmitovo nametanje uvođenja specifičnih izbornih tehnologija nije dovoljno za provođenje u potpunosti transparentnih izbora. A, to bi valjda trebalo da bude prioritet.

„Da taj čitav proces mora biti praćen jednim transparentnim radom i svi očekujemo da nove tehnologije budu implementirane na najbolji mogući način u skladu sa najboljim svjetskim praksama i interesima građana, da imaju fer i poštene izbore“, rekao je Branislav Borenović, poslanik Kluba SDS-PDP-Lista za pravdu i red u PD PS BiH.

„Nema svrhe organizovati izbore, ako ne budu nove tehnologije. Onda je to bespotrebno trošenje i sredstava i vremena, jer svi smo uprli oči da kroz te nove tehnologije potpuno novu političku sliku u BiH. Ja se iskreno nadam da će to biti tako“, rekao je Šemsudin Mehmedović, poslanik SDA u PD PS BiH.

Iz SNSD-a ranije smo mogli čuti da je cijeli izborni proces uzurpiran i da postoji realna mogućnost da bi strani faktor mogao manipulisati primjenom izbornih tehnologija u pogledu transparentnosti. A, o transparentnosti najmanje mogu da pričaju oni koji izbore provode, ako se u obzir uzme, po mnogima, u najmanju ruku sumnjiv način izbora najboljeg ponuđača za uvođenje novih tehnologija.

„Da je ova zemlja iole zemlja pravde i prava, do sada bi Tužilaštvo formiralo predmet protiv ovih šest članova CIK-a, koji su izlobirali da se enormno visok budžet da nekakvoj američkoj agenciji koja treba da provodi te elektronske izbore. To jasno pokazuje kakav je to mafijaška Šmitova hobotnica. Trude se da na sve načine sruše Republiku Srpsku. Njima nije do demokratije. Njima je samo cilj da svi izvuku dobar dio sredstava, kako od tog tendera, tako i od svojih mandata u CIK-u“, rekla je Sanja Vulić, šef Kluba poslanika SNSD-a u PD PS BiH.

Više je nego optimistično očekivati da će izmjene Izbornog zakona usvojene u Predstavničkom domu dobiti podršku u Domu naroda. Nerijetko se iz Sarajeva čuje da ni ne moraju i da su tehničke izmjene koje je u martu 2024. godine nametnuo Kristijan Šmit dovoljan zakonski okvir da se namjera o uvođenju novih izbornih tehnologija realizuje do oktobra. Nema jasnih odgovora na pitanje zašto su onda predložene izmjene Izbornog zakona u Parlamentu, te zašto ih je CIK tražio od Parlamenta. Posebno je problematično jer CIK mora imati neki zakonski osnov da raspiše izbore, a po Zakonu izbori treba da se dese prve nedjelje u oktobru, a CIK mora da ih raspiše do 7. maja.