Ko zaista stoji iza kompanija u FBiH - u čijim rukama završi novac?

Iza svake kompanije stoji stvarni vlasnik. To znači da bez obzira na to koliko pravnih lica čini vlasnički lanac, na kraju bi trebalo da se dođe do imena i prezimena fizičkog lica kao krajnjeg stvarnog vlasnika. Ipak, nije uvijek lako otkriti ko je to.

Ne žuri se Federaciji BiH da otkrije, pa do danas nije uspostavila registar stvarnih vlasnika pravnih lica, zbog čega je, između ostalog, BiH završila na „sivoj listi“ Manivala.

Bez njega je teško pratiti i tokove novca, ali i utvrditi u čijim rukama završi. Kada će uspostaviti, ni danas ne odgovaraju iz federalnog ministarstva pravde. Pričati o sivoj listi „Manivala“ kao o običnom finansijskom pitanju potpuno je promašeno, kaže ministar finansija i trezora u Savjetu ministara BiH. Srđan Amidžić tvrdi da je to pitanje borbe protiv finansiranja terorizma i kredibiliteta države.

„Kada vas institucija Savjeta Evrope stavi na sivu listu, šalje poruku da BiH nema dovoljno efikasne mehanizme za sprečavanje finansiranja terorizma. Zato uspostavljanje registra stvarnih vlasnika u Federaciji BiH nije „administrativno“ pitanje. Mi danas ne znamo da li je stvarni vlasnik neke firme, organizacije ili fondacije u Federaciji BiH Miki Maus ili Saif al-Adel. To nije politika. To je ozbiljan bezbjednosni propust“, poručuje Srđan Amidžić, ministar finansija i trezora u Savjetu ministara BiH.

To što je na „sivoj listi“ jasno pokazuje da BiH nema nikakvu budućnost ni napredak, poručuje Sanja Vulić. Kaže, Federacija teži ka islamskoj BiH.

„Ali ne samo islamskoj, već i radikalnoj i terorističkoj BiH, jer finansiranje tih islamista s potencijalnim ambicijama za izvršenje terorističkih napada nije ništa drugo već apsolutna islamizacija i plan ka istrebljenu svih hrišćana na ovim prostorima“, navodi Sanja Vulić, šef Kluba poslanika SNSD-a u PD PS BiH.

Glavna uloga registra je da identifikuje subjekte koji imaju najveću korist od određene firme ili nekog drugog pravnog subjekta, čak i kada se ne spominju kao vlasnici u formalnom smislu. To nije „bespotrebna administrativna barijera“, kaže Admir Čavalić. Uspostavljanje registra postavlja „jasnija pravila igre“, donosi transparentnost i u interesu je i domaćih i stranih investitora.

„Ko može biti protiv toga – neko ko možda želi da sakrije stvarno vlasništvo nad privrednim subjektima, pravnim licima i sl. iz raznih razloga, da li je tu riječ o pranju novca, o nekim drugim razlozima, malverzacijama i sl. To je vrlo teško utvrditi razumijevajući da ne postoji taj registar, nemamo još uvijek te šeme koje se sakrivaju“, rekao je Admir Čavalić, poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH.

Republika Srpska je registar uspostavila u maju ove godine. To, kaže ministar pravde Srpske, nije samo tehnički korak – to je strateški iskorak koji je suštinski transformisao pristup pravnoj sigurnosti i transparentnosti korporativnog sektora.

„Čvrst pravni okvir. Već smo izmijenili Zakon o registraciji poslovnih subjekata, a trenutno smo u fazi donošenja posebnog lex specialis-a – Zakona o registru stvarnih vlasnika. Na ovaj način uklanjamo administrativne barijere i omogućavamo brz, uzajaman pristup podacima za sve istražne i pravosudne organe. Pravosuđe, banke, notari i istražni organi sada mogu uz nekoliko klikova potpuno mapirati kompletnu vlasničku strukturu“, rekao je Goran Selak, ministar pravde Republike Srpske.

Registar se uspostavlja da bi se brojne negativne tendencije u poslovanju, poput pranja novca ili finansiranja terorizma preduprijedile, objašnjava i pravnik Milko Grmuša.

„Važno je da sve jedan poslovni subjekt u principu zna s kim posluje u međunarodno – poslovno komercijalnim odnosima, a ovi podaci su od ključnog značaja da bi se spriječile brojne zloupotrebe i smatram da FBiH, po uzoru na Republiku Srpsku koja je to već uradila, treba da završi što prije, ne samo zbog „sive liste“ Manivala, a i zbog toga, nego generalno zato što je to važno za poslovanje“, rekao je Milko Grmuša, pravnik.

Ministarstvo bezbjednosti BiH ima plan, tačnije program - usvajanje dokumenata. Neki od njih su Akcioni plan za sprovođenje strategije za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja od 2028. do 2030, Strategija za prevenciju i borbu protiv terorizma BiH za period 2027-2032, Dopuna procjene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u BiH. Ipak, sve za sada ostaje samo na riječima.