Mladi koreograf istražuje srpsku folklornu baštinu

To je rijet­kost za ovaj uz­rast jer su ko­re­o­gra­fi i tvor­ci no­vih fol­klor­nih iga­ra ve­ći­nom sta­ri­ji i is­ku­sni­ji od Po­po­vi­ća. Ovaj mla­di za­lju­blje­nik u fol­klor, ko­ji je na­rod­ne igre za­vo­lio u naj­ra­ni­jem dje­tinj­stvu, ka­da je sa sta­ri­jom se­strom Da­ja­nom re­dov­no išao na vje­žbe Kul­tur­no-umjet­nič­kog dru­štva „Una” u Ko­zar­skoj Du­bi­ci, po­sta­vio je na sce­nu broj­ne ko­re­o­gra­fi­je. Ta­ko­đe je uče­stvo­vao na do­ma­ćim, re­gi­o­nal­nim i evrop­skim smo­tra­ma. Ta­ko je prije pu­no­ljet­stva po­stao cje­njen me­đu fol­klor­nim an­sam­bli­ma u Srp­skoj, BiH, Sr­bi­ji...

„U de­se­toj go­di­ni igrao sam na ve­li­koj sce­ni. To me, kao na kri­li­ma, no­si­lo u svijet ma­šte, bu­di­lo u me­ni ma­gi­ju fol­klo­ra. Htio sam ne­što vi­še, da učim ali i is­tra­žu­jem, osmi­šlja­vam igre, po­sta­vljam na sce­nu no­ve ko­re­o­gra­fi­je”, is­pri­čao nam je ovaj umjet­nik, na­vo­de­ći nje­mu naj­dra­že ko­re­o­gra­fi­je. To su „Ma­le­šev­ka”, „Du­boč­ka kra­lji­ca”, „Bi­nač­ka Mo­ra­va”, „Ža­gu­bi­ca”, „Le­sko­vac”, „Bu­ja­no­vac”, „Vla­ške igre”...

Osim mno­gih se­mi­na­ra, is­ku­stvo je sti­cao i na evrop­skim smo­tra­ma fol­klo­ra u Kla­gen­fur­tu, Ba­nja­lu­ci, Kra­lje­vu, Be­o­gra­du, Ni­šu i dru­gim mje­sti­ma gdje se nje­gu­je ovaj vid umjet­no­sti.

„U sva­kom mje­stu, sa­ra­đu­ju­ći sa ve­li­kim i ugled­nim an­sam­bli­ma, mo­že se mno­go na­u­či­ti. Ko­ri­stim ta­kve mo­guć­no­sti, a zna­nje i is­ku­stvo dru­gih ugra­đu­jem u svoj re­per­to­ar. Ta­ko­đe, is­tra­žu­jem srp­sku fol­klor­nu ba­šti­nu, ko­ja je bo­ga­ta, ali ne­do­volj­no afir­mi­sa­na”, sma­tra ovaj umjet­nik, đak dru­gog raz­re­da sred­nje ško­le u Ko­zar­skoj Du­bi­ci, gra­du u Re­pu­bli­ci Srp­skoj po­zna­tom po mno­gim stva­ra­o­ci­ma u obla­sti kul­tu­re.

Društvo

Teslić proteklog vikenda bio centar folklora u Srpskoj

Naj­vi­še je an­ga­žo­van u lo­kal­nom KUD „Una”, kao ko­re­o­graf i član mu­zič­kog or­ke­stra. Ta­ko­đe, sa­ra­đu­je sa Kul­tur­no-umjet­nič­kim dru­štvom „Mo­gi­ljan­ka” iz se­la Mo­gi­la kod Vi­ti­ne, na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. O to­me pri­ča ve­o­ma na­dah­nu­to:

„Na re­per­to­ar ovog KUD-a po­sta­vio sam ’Igre iz Vu­ti­ne’ kao svoj do­pri­nos, kao svo­ju po­dr­šku vr­šnja­ci­ma u tom kra­ju. Rad u Mo­gi­li za me­ne je ve­li­ko i dra­go­ce­no is­ku­stvo”, is­pri­čao je De­an Po­po­vić za „Po­li­ti­ku”.

Isto­vre­me­no, na re­per­to­ar KUD „Una” u Ko­zar­skoj Du­bi­ci, či­ji je pred­sjed­nik nje­go­va se­stra Da­ja­na Tr­ku­lja, po­sta­vio je „Vla­ške igre”. Nje­go­va že­lja je da se i ove go­di­ne uspje­šno pred­sta­vi na do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim smo­tra­ma fol­klo­ra. Za­to De­an to­kom cije­le go­di­ne osmi­šlja­va fol­klor­ne igre, uvje­žba­va i tru­di se da ti­me glas pr­ven­stve­no o svo­me gra­du po­red Une pro­ne­se što da­lje.

„Dra­go­ce­na je po­moć i po­dr­ška mo­je se­stre, ali i ro­di­te­lja – ma­me Bran­ke i ta­te Sla­đa­na, ko­ji ta­ko­đe vo­le fol­klor, na­rod­ne igre i obi­ča­je srp­skih kra­je­va”, ka­zao nam je ovaj umjet­nik, od­lu­čan da svoj svet fol­klo­ra uči­ni bo­ga­ti­jim i ljep­šim.

(politika)