Provizije za kartično plaćanje u BiH su "paprene", a mogle bi biti još više

Управо су нордијске земље на путу да остваре будућност без готовине док многи привредни субјекти у Босни и Херцеговини још не нуде могућност картичног плаћања.

Када смо прошле године писали о овом проблему, директор Удружења послодаваца Федерације Босне и Херцеговине Марио Ненадић је као разлог зашто је то тако истакао недовољну информираност привредних субјеката и то што им је омогућавање картичног плаћања велики пословни трошак.

Здравље

Људи несвјесно упадају у зачарани круг: Све већа злоупотреба спрејева за нос

За Јасмина Марића, предсједника асоцијације за интернет трговину eComm, изостанак картичног плаћања у многим домаћим фирмама није само питање комфора за потрошаче, већ и снажан индикатор структуралних проблема који смањују транспарентност и конкурентност економије.

Према његовим ријечима, анализом разлога спорости увођења безготовинског плаћања, с фокусом на високе накнаде и провизије, открива се зашто је изузетно спора дигитализација, за коју је подсјетио да је кључна у борби против сиве економије.

Кеш је и даље краљ

Наиме, како је истакао у разговору за Klix.ba, када се пита бројне мале, али и средње фирме зашто не омогућавају безготовинско плаћање, најчешће одговоре да је разлог за то комбинација перцепције високих трошкова и административне гњаваже.

Економија

Нема више куцања шифри: Уводи се нови начин плаћања картицом

"Главни разлог за то што и даље велики број привредних субјеката не омогућава картично плаћање, тј. плаћање преко терминала, јесте висока цијена услуге. Многим малим радњама, занатлијама, па и угоститељима, провизија коју морају платити банци за сваку трансакцију представља велико оптерећење на ионако скромне марже", оцијенио је.

Осим споменутих трошкова, како је истакао, не смије се занемарити ни фактор сиве економије. Трансакције у готовини су, напоменуо је, далеко мање транспарентне и стварају простор за избјегавање фискализације и приказ реалног промета. Иако је то за осуду, како је оцијенио, високим накнадама за ПОС терминале индиректно се стимулише задржавање готовине као примарног средства плаћања.

Пуно препрека и цјеновни јаз

Марић је указао да се проблеми с високим провизијама не заустављају само на физичким терминалима. Дигитализација интернетске трговине, која је кључна за развој e-commercea, такође трпи због тих препрека.

Друштво

Ко ће поправљати сатове, обућу? Стари занати на издисају

"Ако погледате онлајн трговину, вид‌јећете да је огроман дио промета и даље преко плаћања поузећем (Cash-on-Delivery). То је директна посљедица неповјерења, али и високих накнада које се наплаћују за интеграцију и обраду онлајн картичних трансакција. Док на развијеним тржиштима постоји експоненцијални раст безготовинских онлајн плаћања, наши трговци су приморани и даље плаћати високе банкарске накнаде, али и логистичке трошкове за обраду кеша", нагласио је.

Сматра да је централни проблем дигитализације у Босни и Херцеговини у цијенама кориштења ПОС терминала, које су, како је констатовао, у значајној диспропорцији у односу на земље окружења и Европској унији.

Наиме, како је истакао, провизије за картично плаћање у Босни и Херцеговини су неријетко у распону од 1,5 до чак 3,5 одсто по трансакцији, уз додатне фиксне мјесечне накнаде. Поређења ради, у већини земаља ЕУ је на снази регулатива којом су међубанкарске накнаде (interchange fees) ограничене на 0,3 одсто за кредитне и 0,2 одсто за дебитне картице.

Економија

Банке од 9. октобра клијентима морају обезбиједити нову опцију

"Кључно је питање колико фирме плаћају за кориштење терминала у Босни и Херцеговини, а колико у регији и остатку Европе. Док је ЕУ снажном регулативом осигурала ниске провизије, у Босни и Херцеговини, али и у неким земљама региона, попут Србије и Хрватске, провизије су знатно више. То ставља домаће бизнисе у неравноправан положај, посебно e-commerce сегмент који послује на глобалном тржишту", образложио је Марић.

Зашто су цијене у БиХ "папрене"

Издвојио је неколико разлога зашто је споменута провизија висока - мало тржиште, недостатак снажне конкуренције и непостојање модерне регулативе. Међутим, како је подсјетио, на трошкове пословања банака, који се потенцијално преносе на привреду, утјече и неизвјесност око порезних обавеза.

"Зашто су цијене у Босни и Херцеговини за кориштење терминала такве какве јесу? Недостатак јасне и модерне регулативе је кључан, али ситуацију додатно компликује и спор између банака и Управе за индиректно опорезивање (УИО)", нагласио је саговорник Кликса.

Хроника

Бањалука: Банку преко кредита ојадили за скоро 400.000 КМ

УИО је 2023., како је истакао, први пут банкама обрачунао ПДВ на трансакције преко платних картица, што је резултирало уплатама од 43 милиона КМ, а укупан спор око наплате ПДВ-а износи готово 100 милиона КМ. Банке ову обавезу оспоравају обавезу пред Судом Босне и Херцеговине, тврдећи да је неоснована.

"Ова ситуација ствара правну несигурност и ризик за банкарски сектор. Иако се пресуде очекују, потенцијални додатни трошак од ПДВ-а на трансакције би, логично, могао довести до даљњег повећања накнада и провизија за ПОС терминале и онлајн плаћања. Све док немамо јасну регулаторну слику, и банке и привреда остају у неизвјесности", упозорио је.

Регулација као штит

Марић је мишљења да недостатак воље великог броја фирми да омогуће картично плаћање није примарно ствар технолошке заосталости, већ економске рачунице и лоше регулативе. Докле год су накнаде за кориштење ПОС терминала и онлајн плаћања у Босни и Херцеговини вишеструко веће него у ЕУ, мали и средњи бизниси ће готовину, како је изјавио, сматрати "јефтинијом" опцијом.

Ово је пракса која има озбиљне импликације по бх. економију. Она одржава висок ниво сиве економије, смањује транспарентност токова новца, успорава модернизацију и чини домаће фирме мање конкурентним.