Zemljama Zapadnog Balkana milioni, BiH još ni centa

Ova tranša uslijedila je nakon trećeg zahtjeva za isplatu i pozitivne ocjene reformskih koraka u oblastima konkurentnosti i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, te obrazovanja i digitalizacije u Sjevernoj Makedoniji.

Albanija je do sada dobila ukupno 212,8 miliona evra, Crna Gora 89,3 miliona i Sjeverna Makedonija 142,1 miliona evra.

Republika Srpska

Minić: Od danas potpuno jasno šta će građani birati 4. oktobra

Kada je riječ o reformama koje trebaju biti u fokusu u navedenim zemljama, od Albanija se traži poboljšanje poslovnog okruženja, olakšavanje investicija i inovacija, proširenje pristupa finansijama za start-ap kompanije i zelene/digitalne sektore, saopšteno je iz Evropske komisije.

Od Crne Gore jačanje istraživačkog i inovacionog ekosistema, podrška naučnicima, biznisima i istraživačkim institucijama, a od Sjeverne Makedonija finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja, širenje digitalne infrastrukture i IT opreme u školama.

Dio sredstava ide direktno u državne budžete, dok ostatak ide kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (VBIF) za infrastrukturne projekte u održivom transportu, čistoj energiji, digitalizaciji i razvoju ljudskog kapitala.

Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan je finansijski stub Plana rasta, usvojenog 2023. godine, s ukupnim fondom od šest milijardi evra.

Društvo

Banjalučane zaludio novi skupocjeni trend

Do sada je kroz ovaj mehanizam od 2024. godine isplaćeno 673,6 miliona evra.

VBIF, kao zajednička finansijska platforma EU, članica i međunarodnih institucija, usmjerava tri milijarde evra u grantove i zajmove.

Bosna i Hercegovina jedina je zemlja koja do sada nije dobila nijednu isplatu iz Plana rasta, jer još nije usvojila Reformsku agendu.