Овај младић чува ауто стар више од 50 година: Свог "тристаћа" из 1976. не би продао ни за милион евра

За већину људи стари аутомобил је само успомена на неко друго вријеме. За Матеа Ваценовског из Врбовца, међутим, један „тристаћ“ вриједи много више од било какве тржишне цијене.

Овај 23-годишњак власник је Фиата Заставе 1300 из 1976. године, аутомобила који је наслиједио од дједе и који данас чува као једну од највреднијих породичних успомена.

Прича о аутомобилу почела је још док је Матео био дијете. Његов дједа је својевремено возио исти модел као службени аутомобил и желио је да управо „тристаћ“ једног дана буде први аутомобил његовог унука.

„Имао сам можда 14 година, а можда и мање, био сам четврти разред основне школе“, присјетио се Матео.

Аутомобил су пронашли у Загребу, код једног војног лица, али далеко од тога да је био спреман за вожњу. Чекала их је озбиљна рестаурација, која је трајала готово двије године.

Највећи изазов нису били радови, већ проналажење оригиналних дијелова.

Градови и општине

Несвакидашњи испраћај: Сњежана у олд тајмеру 'отишла' у пензију

„Највећи проблем били су дијелови. Набављали смо их из Србије и требало је времена и познанстава да се пронађу лајсне које су недостајале“, рекао је Матео.

Послије много стрпљења аутомобил је враћен у стање у којем се налази и данас, а обновљен је већ више од деценије.

Матео га не користи за дужа путовања, већ углавном за краће вожње по Врбовцу.

„Возим га ту по Врбовцу, није за даље стазе“, каже.

Ни велика потрошња му не смета. Како поручује, такве ствари се не мјере када аутомобил има посебно значење. Ипак, највећа вриједност овог „тристаћа“ нема везе ни са његовом старошћу, ни са ријеткошћу, ни са рестаурацијом.

„Дједа је умро и то је остало мени. То је моја успомена“, рекао је Матео.

Зато на питање да ли би га икада продао нема дилему.

„Нема то цијену. Нема. Ни за милион евра.“