Руси тврде да имају "убицу" америчких ловац

С-400 „Тријумф“, који НАТО означава као СА-21 „Гроулер“ (Growler), мобилни је ракетни систем земља-ваздух великог домета и насљедник старијег система С-300. Иако се показао веома ефикасним у одређеним сценаријима, испољио је и значајне рањивости током сукоба високог интензитета.

Распоређен у Сирији и Украјини, овај систем успјешно је пресретао дронове, ракете и летјелице, али је претрпио и бројне скупе и понижавајуће губитке усљед украјинских напада дроновима и ракетама.

Свијет

Захарова: Москва ће осигурати да руски држављани који се налазе у Њемачкој могу да гласају

У Ирану су израелске и америчке ваздушне операције уништиле иранску противваздушну одбрану, при чему су авиони чак прелијетали Техеран усред бијела дана. Иранска ПВО укључивала је старије системе С-300, као и системе С-400.

УЧИНАК СИСТЕМА С-400 У УКРАЈИНИ НИЈЕ БИО ЗАДОВОЉАВАЈУЋИ

Руски С-400 сматра се једним од најнапреднијих система противваздушне одбране на свијету, али је током руске инвазије на Украјину уништено више ових система, укључујући и оне које је погодило старије западно оружје, претходно сматрано мањом пријетњом за овај систем.

С-400 сматра се московским панданом америчком ракетном систему „Патриот“.

Свијет

Руска ПВО оборила 269 украјинских дронова

Компанија „Рособоронекспорт“, руско државно предузеће задужено за већину руског војног извоза, 2024. године назвала је С-400 „најбољим системом ПВО великог домета на свијету“.

Иако украјинске снаге сматрају да С-400 представља озбиљну пријетњу, успјеле су да оборе неколико ракета и униште одређени број ових система.

НАКОН ПОЧЕТНИХ УСПЈЕХА, УКРАЈИНА ЈЕ УНИШТИЛА СИСТЕМЕ С-400 НА КРИМУ

Русија је у великој мјери распоредила батерије С-400 ради заштите Крима, зона на линији фронта и стратешких објеката. Ови системи су у почетку ограничавали украјинске ваздушне операције, приморавајући пилоте да лете на малим висинама или да у потпуности избјегавају брањене ваздушне коридоре.

Систем је наводно оборио и украјински авион Су-27 у близини Кијева другог дана инвазије, док су руски званичници у новембру 2025. године извијестили о првим обарањима ракета АТАКМС (ATACMS) које је лансирала Украјина.

Украјинци су темељно проучили ситуацију и открили слабости које могу да искористе. Истраживачи из корпорације РАНД писали су о систему С-400 и његовим недостацима.

Свијет

Захарова: Запад с кијевским режимом склепао још једну измишљотину

„Без сензора за осматрање иза хоризонта (Over-the-Horizon – OTH), С-400 и други моћни интегрисани системи противваздушне одбране великог домета рањиви су на нападе крстарећим ракетама на малим висинама, које, ако се користе у великом броју, могу да преоптерете систем противваздушне одбране.“

Сукоб је покренуо озбиљна питања о способности система да преживи када дјелује без одговарајуће пратње система кратког домета, попут „Панцира“. То је ограничење које погађа сваку земљу која тренутно користи С-400.

Гледано шире, учинак у реалним условима зависи од обучености оператера, а систем је рањив на операције сузбијања непријатељске противваздушне одбране (Suppression of Enemy Air Defenses – SEAD), електронско ратовање и масовне нападе, док „стелт“ летјелице додатно компликују ситуацију.

Један аналитичар за питања противракетне одбране примијетио је да су системи С-400 „изгледа имали потешкоћа у борби против ракета 'Сторм шедоу' (Storm Shadow)“, мада је без детаљнијег увида у успјешност пресретања тешко донијети поуздан закључак.

Украјина је током 2023. и 2024. године успјешно нападала положаје система С-400 користећи дронове, крстареће и балистичке ракете.

Украјински извори тврде да је уништена или оштећена чак 31 батерија система С-400, иако тај податак није потврђен. Напади су настављени и током 2026. године. Украјинске специјалне снаге у фебруару 2026. погодиле су компоненте система С-400 на Криму, уништивши лансер, радарску станицу и пратећу опрему, док је још један лансер погођен у близини Гвардејског, на окупираном Криму, у марту 2026. године.

НЕУСПЈЕХ СИСТЕМА С-400 У ИРАНУ

Током „Дванаестодневног рата“ у јуну 2025. године, Иран још није посједовао систем С-400. И даље се ослањао на старији систем С-300, који је у великој мјери уништен израелским нападима, као и на домаћи систем „Бавар-373“.

Поједини ирански аналитичари коментарисали су „неуспјех“ Израела да нанесе разарања великих размјера Ирану.

„Други су чак тврдили да су ирански радари противваздушне одбране 'захватили' израелске 'стелт' ловце Ф-35И 'Адир' док су се још налазили у ваздушном простору Ирака, на путу ка иранској граници“, навео је један обавјештајни извор.

„У том тренутку израелски 'стелт' авиони били су удаљени неколико стотина километара од границе Ирака и Ирана.“

Иако су Израелци заиста лансирали своје ракете са удаљености веће од 100 миља, детаљ који ови аналитичари изостављају јесте чињеница да су Израелци потпуно уништили иранску противваздушну одбрану. Много хваљени руски противваздушни системи С-300, који су наводно „захватили“ израелске ловце Ф-35И, нису оборили ниједан од њих. То је податак који много тога говори.

Према извјештајима, Русија је испоручила батерије С-400 Ирану негдје између краја 2025. и почетка 2026. године, а оне су распоређене у близини Исфахана, наводно у замјену за иранску технологију беспилотних летјелица.

Свијет

Пентагон: Америчка војска суочена са недостатком наоружања

Велики нови сукоб избио је након заједничких америчко-израелских удара 28. фебруара 2026. године, у којима су, како се наводи, погинули ирански врховни вођа и други високи званичници. Била је то ескалација знатно већих размјера од оне из 2025. године.

Ипак, резултати су били исти: амерички и израелски авиони снажно су напали иранску одбрану, па чак и прелијетали Техеран током дана, а да притом нису изгубили ниједну летјелицу усљед дејства система С-400.

У извјештају из априла 2026. наводи се да је Иран и даље тражио додатне системе С-400 од Русије након што су ваздушни удари из фебруара 2026. открили недостатке у одбрани, што указује на то да су системи које је земља посједовала били уништени, недовољни или да нису коришћени са значајним учинком.

С друге стране, један званичник Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) јавно је негирао да је Иран уопште тражио С-400, тврдећи да су домаћи системи супериорнији. Тако су чак и ирански званичници износили опречне тврдње.

Систем С-400 добро се показао у одређеним аспектима током рата у Украјини, док је Кијев разоткрио његове слабости у ситуацијама када је систем био изложен и када није коришћен у садејству са другим системима.

С-400 „Тријумф“ налази се у служби руске војске од 2007. године и извезен је, односно продат, земљама као што су Иран, Индија, Турска и Кина.

Планери ваздушних операција НАТО-а свакако уважавају способности система С-400. Он унапређује дубину руске одбране, иако се признаје да је далеко од нерањивог. Ипак, систем се показао много рањивијим него што је то његова репутација наговјештавала уочи 2022. године.

(Новости)