Алармантно откриће: Дио Земље постао тамнији

Захваљујући лаганој Земљиној ротацији од 1.673 километра на сат, ако су двије тачке једнако удаљене од нашег екватора, требало би да буду релативно једнако загријане сунчевим зрачењем. Наравно, стварност није баш тако једноставна, пише Популар Механикс.

Нова студија, објављена у журналу ПНАС, урађена према подацима сателита Clouds and the Earth’s Radiant Energy System (ЦЕРЕС) сугерише да сјеверна хемисфера заправо постаје тамнија од јужне хемисфере, а то би могао бити велики проблем док свијет жури да ублажи климатске промјене.

Тим научника, које је предводио Норман Лоуб из Истраживачког центра Ленгли при НАСА, открио је да сјеверна хемисфера доживљава нето губитак зрачења у поређењу са јужном хемисфером. То значи да је „горња“ половина планете тамнија у смислу да апсорбује више свјетлости, а рефлектује мање.

Све ово утиче на "радијациони буџет" Земље, односно количину светлости коју планета апсорбује и поново емитује у свемир као излазно дуготаласно зрачење (ОЛР). Типично, ова неравнотежа се компензује океанским струјама које преносе енергију са јужне хемисфере на северну хемисферу, али промене на површини су толико пореметиле равнотежу да океанске струје нису надокнађивале разлику у посљедње двије деценије.

БиХ

Врањеш: Скандалозним одласком код Шмита Лагумџија показао у чијој је служби

"Затамњење сјеверне хемисфере у односу на јужну хемисферу повезано је са промијенама у хемисферним разликама у интеракцијама аеросоли и зрачење, површинском албеду и промијенама у кружењу воде у природи. Како облаци реагују на ову хемисферну неравнотежу, има важан утицај на климу у будућности", написали су аутори.

Један од главних покретача ове промјене је албедо, односно рефлексивност Земљине површине. Најупечатљивија компонента је арктички морски лед, чији брзи пад брзо замијењује рефлектујуће површине (снијег и лед) површинама које више апсорбују свјетлост (копно и морска вода). Ово повећава апсорпцију сунчеве светлости, чиме се подиже температура површине, и главни је разлог зашто се поларни региони Земље загревају четири пута брже од осталих дијелова свијета.

Други главни извор рефлексивности су облаци, а недавне студије су откриле да су се облаци, посебно ниски облаци, смањили у посљедњим деценијама. Поврх свега, то би дијелом могло бити и зато што сјеверна хемисфера загађује мање него раније. Аеросоли (ситне честице које чине различите облике загађења ваздуха) могу дијеловати као семе за формирање облака, а мање сјемена значи мање облака.

Свијет

Кремљ: За ракете "томахавк" потребни амерички стручњаци

Америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) 2024. детаљно је објаснила како смањене емисије из прекоокеанског бродарства заправо могу убрзати климатске промјене због наглог смањења рефлектујућих облака познатих као „бродски трагови“. Наравно, више загађења није рјешење, јер ови гасови и даље задржавају топлоту на планети, али ово откриће је навело неке научнике да размотре експериментисање са техникама гео-инжењеринга као што су убризгавање стратосферних аеросола или посвјетљавање морских облака.

У случају разлике у „радијационим буџетима“ између двије хемисфере, док су еколошки закони сјеверне хемисфере довели до одређеног напретка у смањењу загађења, јужна хемисфера је доживјела екстремне налете убризгавања аеросола из бројних извора – од аустралијских пожара до ерупција вулкана Тонга 2021. и 2022. године, наводи Физ.орг.

Док се разлика између ових „радијационих буџета“ полако повећава (за око 0,34 вата по квадратном метру по деценији), разлике ће бити довољне да значајно утичу на климатске моделе и искриве наш поглед на будућност планете, пише Информер.