Да ли ће вјештачка интелигенција замијенити и неке научнике?

Научно истраживање је обично дуго и захтјевно – чак и онда када не мора да се иде у лабораторију или на терен. Времена ни новца никад довољно, па то често буде фрустрирајуће. Ту у игру улазе „колеге“ – програми вјештачке интелигенције (ВИ).

Прије двије године је Сакана.аи (Sakana.ai), нова фирма из Токија, представила „ВИ научника“. Тај систем би требало да је у стању да од нуле започне и доврши машинско учење и да за највише 15 долара произведе научни рад.

Моделу не треба никаква људска помоћ – сам поставља хипотезу, сам налази резултате. Чак и сам евалуира квалитет рада, што је обично посао других, независних научника.

Аљкава вјештачка интелигенција

Научници од крви и меса су одмах тестирали ту алатку и нису били одушевљени. Тада су написали да ВИ заиста сачини научни рад, али попут „немотивисаног студента основних студија који жури да преда рад на вријеме“.

Било је непотпуних пасуса, застарјелих или крњих извора и често потпуно измишљених нумеричких резултата. У језику ВИ свијета, то се назива „халуцинацијом“.

Па ипак, људи су мислили да ствар обећава, посебно због брзине. Док би оном „немотивисаном студенту“ требало барем 20 сати рада, машини треба 3,5 сата, по цијени између 6 и 15 долара.

А шта може сада?

Сада, годину и по након те прве мршаве оцјене, Сакана.аи је тестирао унапријеђену верзију. Подметнули су три научна рада која је генерисала вјештачка интелигенција међу 40 радова које су написали људи. Сви радови су онда ушли у рецензију током једне радионице о машинском учењу.

Људи који су их прегледали знали су да су неки радови дјело ВИ, али нису знали који.

Око 70 одсто радова прошло је прву рунду контроле, међу њима и један који је дјело ВИ. То значи да је барем тај један рад задовољио стандарде ове радионице који су, додуше, нижи него иначе.

„Студију (ВИ) која је прихваћена нису сви научници гледали као провјерен научни чланак“, каже Јакоб Маке, професор машинског учења.

Посљедња верзија јапанског ВИ научника и даље има мане – недовољно разрађене идеје, проблеме у структури и „халуцинације“.

Али њихова евалуација показује да радови временом постају квалитетнији, те дјелује да више није футуризам вријеме када ће се ВИ заиста бавити науком.

Овај алат вјештачке интелигенције функционише за „ин силико“ (in silico) истраживања – компјутерски интензивна истраживања. Не замјењује људске научнике – већ служи као алат за убрзавање истраживања, генерисање хипотеза и брзо тестирање идеја.

Међутим, не може да спроводи истраживања која захтијевају физички рад, као што су рад у лабораторији, теренски рад у биологији или интеракција са људима – што је неопходно за клиничке студије или интервјуе у социологији.

ВИ као рјешење за неефикасност?

Системи вјештачке интелигенције, осим што су брзи, такође су и неуморни – не спавају и не треба им кафа. Троше струју и нешто коштају, али опет неупоредиво мање него људи.

Вјештачка интелигенција троши огромне количине енергије – али и воде.

То значи више резултата за мање времена. А то значи већу ефикасност научних открића.

Има још нешто – када истражују људи, исход зависи од великог броја људских одлука. Готово да нема шансе да двојица научника имају сасвим исти приступ. ВИ би ту требало да буде „објективнија“.

Ту постоји зачкољица, наводе антрополошкиња Лиза Месери и неуронаучница Моли Крокет, које говоре о „монокултури науке“.

Појам монокултуре познат је из пољопривреде – ако се на једној њиви увијек сади исто, принос испрва расте, али усјев временом постаје рањивији на штеточине.

Једнако тако, неки се боје да би истраживања ВИ могла да се одвијају без нијанси које доноси људски додир. Тако се ризикује сужавање спектра науке, али и системске грешке које неће имати ко да примијети.

„Највећи ризик је да се превише повјерења поклони резултатима које генерише ВИ. Кључна контрамјера је способност људи да критички размишљају“, каже Ирина Гуревич, професорка на Техничком универзитету Дармштат (Technische Universität Darmstadt).

У преводу: без људског мозга можда ћемо производити више „знања“, али разумјети мање. Као и у другим областима, и у науци се уз ВИ може много добити – али уз велики улог.