Археолошко откриће крај Дунава: Ископана 302 новчића из доба Рима

Новчићи су откривени током археолошких истраживања која је водио Институт за археологију из Загреба, а који проучава римску одбрамбену инфраструктуру у Вуковарско-сремској жупанији. Пронађени на простору од око једног квадратног метра на мјесту римске куле осматрачнице, чини се да ови налази припадају углавном 4. вијеку нове ере, када је дунавска граница била једна од најпомније надгледаних војних зона империје.

Мохово се налази близу Дунава. Ово није био предјел искључиво великих камених утврђења. Између већих логора, римска контрола зависила је од мањих испостава, патролних рута, дрвених осматрачница и пажљиво постављених осматрачких тачака.

Према ријечима Синише Крзнара, помоћника директора хрватског Института за археологију, шире подручје контролисали су велики римски логори у Илоку и Сотину. Између њих, мање осматрачнице надгледале су прелазе и клисуре које воде ка ријеци. Ове скромне војне тачке помагале су војницима да прате кретање преко границе и шаљу упозорења дуж одбрамбеног ланца.

Наука и технологија

Археолог увјерен да је пронашао гробницу легендарног владара

Код Мохова су археолози идентификовали остатке дрвене осматрачнице окружене одбрамбеним јарцима.

ХРТ преноси да су такве структуре често подизане на стубовима, уздижући се неколико метара изнад земље, са полукружним јарцима у облику слова В око централног дела. Дизајн је био једноставан, али стратешки ефикасан: једна кула је могла да види другу, стварајући видљиву линију надзора дуж ријеке.

Укупно 302 новчића извучена су из јарка током ископавања

Дамир Топић, теренски техничар који је учествовао у раду, описао је како је прво примјетио један новчић док је стругао земљу, а затим други. Концентрација је убрзо указала на то да је тим наишао на нешто много значајније од обичног просутог ситниша.

Марко Диздар, директор Института за археологију, сугерисао је да је новац можда припадао војницима стационираним у осматрачници. Једно од могућих објашњења је да је гарнизон закопао новчиће током напада или хитне ситуације, с намјером да се врати када опасност прође. Очигледно се никада нису вратили.

Наука и технологија

Сензационално откриће испод цркве Светог Јована Крститеља

Та интерпретација даје налазу људску димензију. Новчићи нису само археолошки подаци. Они могу представљати војничке плате неисплаћене легионарима због насиља, страха или изненадног повлачења са римске границе на Дунаву.

Прелиминарне информације указују на то да је већина новчића искована током владавине цара Валентинијана I, који је владао западним дјелом Римског царства од 364. до 375.