Магнетно поље Земље утиче на мождану активност људи

Док је од раније познато да бројне животињске врсте, попут птица селица, морских корњача, пчела и појединих риба, користе магнеторецепцију за оријентацију и навигацију, резултати овог истраживања сугеришу да и људски мозак посједује способност да региструје одређене промјене у геомагнетном пољу, наводи Popular mechanics.

Међутим, научници наглашавају да за сада нема доказа да ова способност утиче на свакодневно понашање или доношење одлука, већ представља занимљив неуробиолошки феномен који тек треба детаљно истражити.

У контролисаном експерименту истраживачи предвођени др Џозефом Киршвинком и др Шинсукеом Шимојом са Калифорнијског технолошког института (Цалтецх) у студији објављеној у еНеуро испитивали су како људски мозак реагује на пажљиво контролисане промјене магнетног поља.

Учесници су боравили у посебно конструисаној, електромагнетно изолованој комори, гдје су помоћу система калемова мијењани правац и оријентација магнетног поља јачине приближно једнаке Земљином природном магнетном пољу. Током читавог експеримента испитаници су сједели у потпуном мраку и тишини, док је њихова мождана активност непрекидно праћена електроенцефалографијом (ЕЕГ), како би се искључио утицај свих других спољашњих надражаја.

Анализа ЕЕГ записа показала је специфичан и поновљив одговор мозга када је магнетно поље ротирано на начин који одговара природним променама карактеристичним за сјеверну хемисферу. Тада је забиљежена десинхронизација алфа таласа, односно пад њихове амплитуде. Алфа таласи најизраженији су када је особа будна, али опуштена, а њихово слабљење представља добро познат неурофизиолошки знак да мозак обрађује нови спољашњи стимуланс и усмјерава пажњу на њега.

Наука и технологија

Научници планирају пут до Марса: Колико траје пут и која је путања најбоља?

Занимљиво је да учесници нису били свесни никакве промјене у свом окружењу, иако је њихов мозак јасно реаговао на магнетни подражај. Када су истраживачи промијенили смер магнетног поља на начин који није одговарао природним геомагнетним условима, исти одговор није забележен, што указује да реакција није била случајна нити посљедица техничких артефаката.

Иако је мождани одговор био мјерљив, његово биолошко порекло још није разјашњено.

Једна од водећих хипотеза јесте да у људском организму постоје микроскопске честице магнетита – природног минерала гвожђа који може физички реаговати на промјене магнетног поља и потенцијално пренијети сигнал нервном систему.

Друга хипотеза разматра улогу протеина криптохрома, који код појединих животиња учествује у магнеторецепцији и регулацији циркадијалног ритма. Међутим, ниједан од ових механизама за сада није потврђен као објашњење магнеторецепције код људи и остаје предмет даљих истраживања.

Аутори студије истичу да резултати представљају снажан доказ да људски мозак може несвјесно да реагује на промјене Земљиног магнетног поља, али не потврђују постојање развијеног „магнетног чула“ попут оног које користе птице селице или друге животиње за навигацију. Такође, истраживање не пружа доказе да геомагнетно поље контролише људско понашање, емоције или доношење одлука. Умјесто тога, оно отвара ново подручје неуронауке које би у будућности могло помоћи у разумијевању да ли овај суптилни одговор има неку физиолошку функцију или представља еволутивни остатак некада корисног сензорног система.

Биће потребна додатна истраживања како би се утврдило да ли природне промјене Земљиног магнетног поља, укључујући геомагнетне олује, могу имати мјерљив утицај на људски мозак, сан или друге физиолошке процесе.

(телеграф)