Шта се то налази између Земље и Марса?

Хол је Деимос пронашао користећи велики телескоп Америчке морнаричке опсерваторије у Вашингтону. Потрага није била једноставна јер је ријеч о врло малом објекту који се налази у непосредној близини много сјајнијег Марса.

Занимљиво је да је Хол већ био близу одустајања од потраге. Његова супруга Анђелина Стикни Хол наговорила га је да настави. Исплатило се – најприје је пронашао Деимос, а шест дана касније открио је и Фобос, други и већи Марсов мјесец.

Тиме је постало јасно да Марс, за разлику од Земље, има два природна сателита.

Сићушни мјесец неправилног облика

Деимос је заиста мали. Просечни полупречник износи му око 6,2 километра, а због слабе гравитације нема кугласти облик попут нашег Мјесеца. Димензије су му приближно 16 × 12 × 10 километара.

Кружи око Марса на удаљености од приближно 23.500 километара од средишта планете, знатно даље од Фобоса, а за један обилазак треба му нешто више од 30 сати. Његова површина прекривена је дебелим слојем растреситог материјала, због чега изгледа глађе од површине Фобоса.

Име је добио према Деимосу из грчке митологије, сину бога рата Ареса. Његово име може се превести као страва или ужас, док име његовог брата Фобоса значи страх. Имена су тако прикладно повезана с Марсом, римским богом рата.

Још увијек није потпуно јасно како је настао

Деимос и Фобос изгледом подсећају на астероиде, због чега се дуго сматрало да их је Марс својом гравитацијом заробио у далекој прошлости. Међутим, порекло оба Марсова мјесеца и даље је предмет научних истраживања.

Готово један век након Холовог открића свемирске сонде омогућиле су први детаљнији поглед на Деимос. Данас знамо да је ријеч о једном од најмањих познатих природних сателита у Сунчевом систему, неугледном објекту који је астрономима 1877. године ипак представљао велико откриће.

(спутник србија)