Научници развили технологију која анализом гласа открива поремећаје мозга

Когнитивни поремећаји могу указивати на озбиљнија обољења

Когнитивни поремећаји представљају смањење памћења, менталних способности и других когнитивних функција у односу на уобичајене способности одређене особе. У почетној фази могу да се прикрију као обичан умор или промјене повезане са старењем, али могу бити и први симптоми деменције и других озбиљних обољења мозга и нервног система.

Рано откривање когнитивних поремећаја важан је и сложен задатак савремене медицине. Постојеће дијагностичке методе имају ограничену доступност и захтијевају значајна временска и финансијска средства. Истовремено, промјене у карактеристикама говора, укључујући интонацију, брзину и структуру изражавања, могу се појавити већ у раним фазама опадања когнитивних функција.

Како неуромрежа анализира говор и препознаје промјене

Истраживачи су оспособили систем вјештачке интелигенције да на основу анализе снимка гласа открива знаке когнитивних поремећаја код пацијената. Приликом развоја модела нису користили посебне тестове за процјену когнитивних поремећаја које љекари примјењују, већ су се усмјерили на анализу одређених карактеристика људског говора.

Вјештачка интелигенција препознаје карактеристике гласа које човјек не уочава

Развијени мултимодални модел заснован на неуронској мрежи препознаје семантичке (значењске) и звучне карактеристике говора, појаснио је научник.

Друштво

Стручњаци упозоравају: Ово су најчешћи симптоми поремећаја рада штитасте жлијезде

"Ми, људи, можемо да примјетимо нека одступања у гласу особе и интуитивно претпоставимо да она има неко обољење. Али неуромрежа може да открије и процијени та одступања помоћу статистичких метода. Она обрађује податке, пореди их са подацима дијагностикованих пацијената и здравих људи, открива статистички значајне знаке когнитивних поремећаја и процјењује вјероватноћу болести или повреде на скали од нула до 100 одсто", објаснио је он.

Стандардно тестирање на присуство когнитивних поремећаја подразумијева да се пацијенту покаже слика коју треба да опише ријечима. Љекар затим на основу садржаја говора процјењује да ли постоје поремећаји.

"Наш модел ради исто, али додатно процјењује 88 различитих звучних карактеристика говора: како човјек изговара ријечи, број пауза, колико му глас дрхти, промјене у јачини гласа и друго. За обуку неуромреже користили смо снимке говора људи са когнитивним поремећајима и снимке контролне групе здравих људи", навео је Осадчиј.

Друштво

Психотерапеути упозоравају на пораст АДХД-а међу младим женама

Постављање конкретних дијагноза није задатак нове методе, али би лекари могли да је користе за прелиминарни скрининг као део система за подршку доношењу медицинских одлука.

"У блиској будућности желели бисмо да развој доведемо до готовог производа који може да буде примјењен у медицинској дијагностичкој пракси. За то је потребно прикупити велики број аудио-снимака пацијената, што је могуће само у директној сарадњи са клиникама. Тренутно започињемо такву сарадњу", закључио је истраживач.

Резултати истраживања представљени су на XV Међународној мултиконференцији "Биоинформатика регулације и структуре генома/системска биологија" у Новосибирску.

(рт балкан)