Откривено да лијек за дијабетес неочекивано утиче на мозак

Метформин, један од најчешће коришћених лијекова за дијабетес типа 2, не дјелује само на јетру и цријева већ и на мозак, показало је ново истраживање спроведено на мишевима.

Научници открили нови начин дјеловања једног од најчешће коришћених лијекова за дијабетес

Метформин је већ деценијама основни лијек за лијечење дијабетеса типа 2, али нова истраживања показују да још није у потпуности познато како он дјелује у организму, пише Сајенс алерт.

Овај лијек, који је 2023. године био други најчешће прописивани медикамент у Сједињеним Америчким Државама, научници су први пут синтетисали 1922. године. Од средине 20. вијека широко се користи за лијечење дијабетеса типа 2.

Здравље

Ови симптоми могу указивати на дијабетес: Немојте их игнорисати

Метформин је познат по снажном снижавању нивоа глукозе у крви. Међутим, студија објављена 2025. године у часопису „Сајенс адвансес“ (Science Advances) показала је да лијек утиче и на дио организма за који раније није било познато да учествује у његовом дјеловању – мозак.

„Општеприхваћено је мишљење да метформин снижава ниво глукозе у крви првенствено тако што смањује њену производњу у јетри“, рекао је неуробиолог Макото Фукуда (Makoto Fukuda) са Медицинског колеџа Бејлор (Baylor College of Medicine) у САД када је истраживање објављено.

Он је навео да су друге студије показале да лијек дјелује и посредством цријева.

Здравље

Три јутарња симптома дијабетеса: Не игноришите их

„Одлучили смо да испитамо мозак, јер је познато да он има кључну улогу у регулисању метаболизма глукозе у цијелом организму. Истраживали смо да ли и на који начин мозак доприноси антидијабетичком дјеловању метформина“, објаснио је Фукуда.

Дјеловање лијека сложеније него што се мислило

Научници су традиционално сматрали да метформин снижава ниво глукозе активирањем ензима у ћелијама познатог као АМП-активирана протеинска киназа (AMP-activated protein kinase – AMPK).

Међутим, временом су се појавили докази да би дјеловање овог лијека могло бити знатно шире. То значи да метформин можда има до сада непрепознате ефекте код милиона пацијената широм свијета.

Здравље

Лијек за дијабетес као нови допинг?

„Деценије истраживања постепено су откриле много сложенију слику дјеловања метформина. Почетно схватање, према којем он посредством АМПК побољшава контролу глукозе у јетри, проширено је на више механизама дјеловања у различитим периферним органима“, навели су Фукуда и његов тим у научном раду.

Како би утврдили да ли се дјеловање метформина протеже и на мозак, истраживачи су спровели експерименте на мишевима. Генетски су модификовали животиње тако да у вентромедијалном једру хипоталамуса (ventromedial nucleus of the hypothalamus – VMH) немају протеин Рап1 (Rap1).

Фукудина лабораторија раније је показала да Рап1 у овом дијелу мозга помаже у регулисању нивоа глукозе у крви и енергетске равнотеже код мишева.

Здравље

Стевану се живот окренуо наглавачке: Звали су ме "шећерко"

У новом истраживању научници су жељели да утврде да ли је Рап1 у вентромедијалном једру хипоталамуса укључен и у дјеловање метформина. То би значило да лијек не снижава ниво глукозе само посредством јетре и цријева него и мозга.

Метформин није дјеловао код генетски измијењених мишева

Експеримент је показао да метформин није снижавао ниво глукозе код мишева којима је уклоњен ген Рап1, због чега њихове ћелије нису могле да производе тај протеин.

Животиње су храњене храном са високим удјелом масти како би се створили услови слични дијабетесу типа 2.

Мишеви без протеина Рап1 реаговали су на друге врсте лијекова против дијабетеса, укључујући инсулин и агонисте рецептора за глукагону сличан пептид 1 (GLP-1). Међутим, изостанак реакције на метформин указује на то да се овај лијек ослања на сигнални пут Рап1 у вентромедијалном једру хипоталамуса.

Здравље

Грађани БиХ највише новца остављају за ове лијекове

„Ово откриће мијења начин на који посматрамо метформин“, рекао је Фукуда.

„Он не дјелује само у јетри или цријевима, већ и у мозгу.“

Мозак изузетно осјетљив на метформин

Истраживачи су затим малу дозу метформина директно убризгали у мозак гојазних мишева. Утврдили су да је лијек значајно смањио ниво глукозе у њиховој крви.

Ефекат је уочен при дози од само једног микрограма метформина, што је неколико хиљада пута мање од количине потребне када се лијек даје орално или у друге дијелове организма у истраживањима на глодарима.

Научници наводе да овај резултат указује на то да је мозак изузетно осјетљив на метформин.

Наука и технологија

Људски мозак може да складишти невјероватну количину информација: Као 20.000 паметних телефона

Према њиховим налазима, лијек у мозгу активира такозване СФ1 неуроне (SF1 neurons), који учествују у регулисању метаболичких процеса, укључујући ниво шећера у крви, апетит и енергетску равнотежу.

Боље разумијевање начина на који метформин дјелује у вентромедијалном једру хипоталамуса могло би да помогне у развоју нових терапија, и то не само за контролу нивоа шећера у крви.

Ранија истраживања на макаки мајмунима показала су да би свакодневне дозе метформина могле имати потенцијал да успоре старење мозга.

Овај лијек се у појединим истраживањима повезује и са ефектима против старења код људи, због чега научници испитују његову могућу улогу у продужењу животног вијека. Ипак, нови налази засновани су на експериментима на животињама, па су потребна додатна истраживања како би се утврдило да ли исти механизам дјелује и код људи.