АИ садржај мора бити посебно означен: Казне су до 15 милиона евра

Поред тога, корисници морају да буду обавијештени о томе да комуницирају са вјештачком интелигенцијом, као што је, на примјер, случај када разговарају са чет-ботом, а не са стварном особом.

Свијет

Kолапс електроенергетске мреже на Kуби

Нове смјернице односе се на слике, видео-записе и текстове који се користе у професионалне сврхе, као што су оглашавање на интернету или на билбордима.

Правила морају да поштују и инфлуенсери који остварују зараду од свог садржаја.

Они који објављују слике креиране помоћу АИ на својим приватним профилима нису, међутим, у обавези да их означавају.

За означавање су одговорни сами пружаоци услуга вјештачке интелигенције, као што су, на примјер, компанија ОпенАИ која стоји иза ЧетГПТ-а, затим Гугл са својим чет-ботом Џемини, или Мета као матична компанија Инстаграма и Фејсбука.

Правила су посебно усмјерена на такозване „дипфејк“ садржаје који су толико реалистични да могу да заварају посматрача и који могу да се користе у манипулативне сврхе.

Регион

Смјештај већ од 10, храна 5 евра: Љетовање на Јадрану не мора да буде скупо

Према смјерницама Европске уније, „дипфејк“ видео-записи треба да буду означени као такви од самог почетка, тако да та ознака остане видљива, или да се бар поново приказује у редовним интервалима.

Препоручује се и употреба интерактивних елемената, на примјер код манипулисаних слика.

Поред сталне ознаке, могло би да се појави и обавјештење када, рецимо, корисник пређе курсором миша преко лица које је измијењено помоћу вјештачке интелигенције, наводи њемачки лист.

За аудио-датотеке, попут подкаста генерисаних помоћу АИ, на самом почетку треба да стоји одговарајућа напомена да је ријеч о говорном садржају генерисаном на тај начин.

Када је ријеч о тексту, сугерише се коришћење ознака за АИ, на примјер изнад самог текста или поред наслова. Генерално, приликом креирања садржаја помоћу вјештачке интелигенције, у датотеку би требало унијети и „отиске“ читљиве машинама, како би други системи могли поуздано да препознају да је садржај вјештачки генерисан.

Поред тога, Европска канцеларија за вјештачку интелигенцију у Бриселу тренутно провјерава да ли постоји адекватна контрола над великим моделима АИ и да ли они самостално изводе сајбер-нападе.

У том циљу, они морају да примијене одговарајуће безбједносне мјере и одмах пријаве све инциденте ЕУ.

Ово више није само теоретски сценарио, што показују и два значајна недавна случаја, наводи лист.

Компаније ОпенАИ и Антропик, која је творац модела Клауд, морале су да признају да је њихов софтвер током тестирања ненамјерно извршио нападе на друге компаније.

Кошарка

Милан Гуровић спасио човјека из запаљеног аута

Кршење прописа о вјештачкој интелигенцији може да доведе до изрицања високих казни, па су за забрањене праксе у вези са АИ предвиђене казне до 35 милиона евра, или седам процената укупног годишњег промета компаније на глобалном нивоу, у зависности од тога који је износ већи.

Непоштовање обавеза у погледу транспарентности или примјена неадекватних безбједносних мјера могу да резултирају новчаним казнама до 15 милиона евра, или три процента глобалног годишњег прихода, такође у зависности од тога који је износ већи.

За постојеће системе вјештачке интелигенције важи прелазни период до 2. децембра, док се на нове моделе који излазе на тржиште прописи примјењују одмах.

(Танјуг)