Нова нада за лечење аутизма: Рапамицин привремено нормализовао рад мозга код мишева

Како се наводи, даље проучавање дејства овог лијека на неуроне помоћи ће у развоју нових терапија за аутизам.

„Резу

лтати наших експеримената радикално мењају досадашње схватање о томе како би се могли ублажити карактеристични симптоми аутизма. Уколико мозак одрасле особе такође задржава способност функционалне нормализације, многе особине аутистичног понашања могле би да буду ублажене без промјене специфичних карактеристика у структури централног нервног система које су повезане са аутизмом“, рекла је Жанел ле Бел, доцент УКЛА.

Научници су до овог закључка дошли током истраживања у којем су проучавали како појава хроничних упала у организму женки мишева у периоду гестације утиче на развој промјена повезаних са аутизмом код њихових потомака, током одрастања и у одраслом добу. Ранија истраживања су већ показала да чак и релативно благе упалне реакције у тијелу мајке значајно повећавају ризик од аутизма.

Регион

Тинејџер (17) с аутизмом повриједио 15 радника дома социјалне заштите

Нови експерименти су потврдили да су упале заиста довеле до промјена у структури мозга и понашању мишева које су карактеристичне за аутизам. Истовремено су изазвале промјене у метаболизму неурона и потпорних ћелија мозга, које су биле повезане са радом молекуларног механизма mTORC1.

Ово откриће подстакло је истраживаче да испитају како ће деловање имуносупресивног лијека рапамицина, који утиче на активност mTORC1, променити функцију мозга и понашање младих и одраслих мишева са особинама сличним аутизму.

Експерименти су неочекивано показали да примјена рапамицина током веома кратког периода, у трајању од око два сата, доводи до драстичних промјена како у активности неурона, тако и у понашању мишева. Конкретно, ова супстанца је сузбила прекомерну активност бројних нерава, смањила учесталост напада и нормализовала пренос сигнала између можданих ћелија, чија је функција обично нарушена у аутизму.

Позитиван ефекат рапамицина повезан је са тим што блокирање активности молекуларног механизма mTORC1 не мијења структуру мозга, већ доводи до повољних промјена у активности великог броја гена који учествују у раду јонских канала и других важних делова неурона.

Ови резултати указују на значајну улогу система mTORC1 у развоју поремећаја из спектра аутизма и отварају могућност за развој нових, безбеднијих и дуготрајнијих аналога рапамицина. Такви лијекови би, према мишљењу научника, могли значајно да допринесу побољшању стања особа са аутизмом.

(спутник србија)