Научници у скоро свим узорцима људских артерија пронашли микропластику

Присуство потврђено у свим узорцима

Истраживачи са Медицинског универзитета Капитал у Кини анализирали су 17 узорака људских артерија прикупљених током операција. У раду, објављеном 2024. године у Часопису опасних материјала (Journal of Hazardous Materials), навели су да су микропластику пронашли у сваком узорку.

Концентрације су биле релативно више од оних које су раније забиљежене у крви. То је забрињавајући податак, посебно јер су претходне студије на мишевима већ повезале микропластику са атеросклерозом, односно сужавањем артерија због накупљања масних наслага, што повећава ризик од срчаног и можданог удара.

„Наши налази показују да узорци три врсте артерија – коронарних, каротидних и аорте – садрже микропластику“, објавили су истраживачи.

Повезаност са масним наслагама

Студија је показала да су артерије са постојећим масним наслагама, конкретно узорци коронарних и каротидних артерија, имале приближно двоструко виши ниво микропластике од артерија без наслага, односно узорака аорте.

Тај налаз могао би представљати доказ који директно повезује микропластику са кардиоваскуларним болестима. Ипак, научници упозоравају да резултатима треба приступити опрезно и додатно их провјерити, јер је могуће да су на разлике у концентрацији утицале и анатомске разлике међу типовима артерија.

Могући механизми оштећења

Иако се још истражује на које све начине микропластика оштећује тијело, јасно је да присуство синтетичких честица у биолошком систему није безазлено.

„Неколико студија на животињама показало је да микропластика може изазвати оксидативни стрес и оштетити ћелије, пореметити метаболизам енергије и масти те подстаћи упалне реакције имунолошког система“, написали су аутори студије.

Још није потпуно разјашњено како микропластика улази у тијело, али се претпоставља да постоји више путева. Унос храном и пићем, као и удисање честица из ваздуха, вјероватно имају кључну улогу. Из тих извора честице продиру у ћелије или међућелијски простор, доспијевају у крвоток, а потом и у артерије.

Најчешћи полимери и додатни докази

Полиетилен-терефталат (ПЕТ) био је најзаступљенија врста пластике у узорцима и чинио је 73,7 одсто откривеног материјала. Ријеч је о полимеру који се масовно користи за производњу боца за воду, амбалаже за храну и одјеће.

„Удио микропластике у артеријама могао би бити повезан са учесталошћу изложености људи тим материјалима, што захтијева даља истраживања“, навели су аутори.

До сличних закључака дошла је и засебна студија из 2024. године, објављена у Новом енглеском медицинском часопису (The New England Journal of Medicine). Научници су током 34 мјесеца пратили 257 пацијената и утврдили да је готово 60 одсто њих имало мјерљиве количине полиетилена у плаку унутар артерија.

За разлику од првог истраживања, ова студија пратила је учеснике током дужег периода и показала повезаност између виших нивоа микропластике и веће вјероватноће за мождани и срчани удар.

Иако због бројних других фактора још није могуће са сигурношћу потврдити директну узрочно-посљедичну везу између микропластике у артеријама и кардиоваскуларних болести, доказа је све више.

С обзиром на то да је пластику у савременом свијету готово немогуће избјећи, хитно су потребни подаци о томе како она доспијева у тијело и какву штету може да проузрокује.

„Ова студија пружа драгоцјене податке за даље процјене опасности микропластике по кардиоваскуларно здравље људи“, закључили су истраживачи.

„У будућности морамо идентификовати изворе микропластике у артеријама, истражити како се она у њима распоређује и, што је најважније, разјаснити утицај тих честица на људско здравље, посебно на болести артерија.“

(Индекс)