Научници открили могући "сат катастрофа" Земље

Нова студија поново је отворила питање које већ дуго дијели геологе: да ли Земља пролази кроз дугорочне циклусе који одређују када долази до великих поремећаја у планетарним системима?

Анализа објављена у часопису „Еволвинг ерт“ (Evolving Earth) указује на то да би се велики геолошки догађаји могли понављати у приближно правилним временским интервалима од око 27,5 милиона година.

Истраживање је спровео геолог са Универзитета у Њујорку Мајкл Рампино, који је поново анализирао раније објављене геолошке податке користећи савременије временске скале и статистичке методе.

Анализирано 89 великих догађаја из посљедњих 260 милиона година

Рампино је проучио укупно 89 великих геолошких догађаја који су се одиграли током посљедњих 260 милиона година.

Када су сви догађаји упоређени, истраживање је показало изражен образац који одговара периоду од приближно 27,5 милиона година.

Осим тога, уочен је и слабији циклус од око 8,9 милиона година.

Научници, ипак, наглашавају да то не значи да једна катастрофа директно изазива сљедећу. Умјесто тога, могуће је да различити системи на Земљи повремено реагују на исти дубоки процес који дјелује током десетина милиона година.

Шта би могло да покреће овај древни циклус?

Највећа мистерија и даље је питање шта би могло да буде узрок оваквог ритма.

Једна од могућности налази се дубоко испод Земљине површине.

Промјене у унутрашњости планете

Земљин омотач, односно мантл, непрестано се креће кроз изузетно споре конвекционе токове. Иако су ти процеси готово непримјетни у људским временским оквирима, током милиона година могу имати огроман утицај.

Промјене у кретању мантла или стварање великих дубинских извора магме, познатих као мантлни пљумови (mantle plumes), могли би да утичу на вулканску активност, помјерање тектонских плоча, стварање планина, климатске промјене, стање океана и биосфере.

Другим ријечима, поремећаји дубоко у унутрашњости Земље могли би временом да се прошире до површине и изазову глобалне посљедице.

Да ли је за све одговоран положај Земље у галаксији?

Рампино већ дуго истражује и могућност да догађаји у свемиру имају одређену улогу у геолошкој историји Земље.

Наша планета, заједно са читавим Сунчевим системом, кружи око центра Млијечног пута. Током тог кретања Сунчев систем повремено пролази изнад и испод галактичке равни.

Поједини истраживачи сматрају да би ти проласци могли бити повезани са периодима великих геолошких промјена на Земљи.

Једно од могућих објашњења јесте да гравитациони утицај приликом проласка кроз галактичку раван може пореметити удаљена небеска тијела у Ортовом облаку, огромном резервоару комета на рубовима Сунчевог система.

Такви поремећаји могли би повећати вјероватноћу великих удара астероида или комета. Међутим, ова идеја и даље је веома контроверзна.

Зашто је ово откриће и даље предмет расправе?

Проналажење правилних образаца у геолошкој прошлости изузетно је тешко.

Геолошки записи нису потпуни. Датуми многих древних догађаја нису прецизно одређени, а што се иде даље у прошлост, грешке у процјенама постају све веће.

Такође, статистичке анализе понекад могу да открију привидне циклусе који нестану када се додају нови подаци.

Због тога истраживачи наглашавају да нови рад не представља коначан доказ да Земља заиста има „геолошки сат“.

Ипак, чињеница да се образац од око 27,5 милиона година појављује и након нових анализа и примјене прецизнијих временских скала чини ову идеју поново занимљивом научној заједници.

Уколико буде потврђена, ова теорија могла би да промијени начин на који посматрамо историју Земље.