Коментари:
1
Најмање 1.500 затвореника осуђених на смрт у највећем иранском затвору започело је масовни штрајк глађу у знак протеста због наглог пораста броја погубљења за кривична дјела повезана са дрогом и оптужбе у вези са антивладиним протестима. Неки од затвореника зашили су уста како би додатно скренули пажњу на своју акцију.
Штрајк глађу у затвору Гезел Хесар (Ghezel Hesar), недалеко од Техерана, почео је прије двије седмице, након што је шест мушкараца осуђених за кривична дјела повезана са дрогом пребачено у самице уочи могућег погубљења, наводе иранске организације за људска права, преноси „Гардијан“ (The Guardian).
На снимцима које су објавиле организације за људска права у егзилу виде се затвореници који сједе у затворском ходнику, држе транспаренте са натписом „Не погубљењима“ и узвикују: „Будите наш глас“.
На једном од снимака затвореник се обраћа камери и говори да ће зашити уста јер, шест дана након почетка штрајка глађу, ниједан затворски званичник није реаговао на њихов протест.
🚨 URGENT: Around 1,500 prisoners at Ghezel Hesar Prison are reportedly on hunger strike in protest against executions.
This is a powerful act of resistance against the death penalty and a cry that must not be ignored.@POTUS@netanyahu
pic.twitter.com/H2TnwxLhWt
— Sara 👑🇮🇷 (@Sarakokd) July 28, 2026
На снимку се затим види како други затвореник иглом и концем зашива његова уста. На другом снимку један затвореник позива да штрајкачима буде хитно пружена љекарска помоћ, јер се њихово здравствено стање, како тврди, погоршава.
„Чувари не желе да отворе врата како бисмо их одвели у затворску амбуланту“, упозорио је.
Најновији протест наставак је кампање против смртне казне коју су затвореници покренули у јануару 2024. године, а која се проширила на више иранских затвора упоредо са наглим растом броја погубљења.
Број погубљења ове године нагло је порастао током рата између Ирана и Сједињених Америчких Држава, због чега породице осуђеника на смрт и организације за људска права упозоравају на све озбиљнију кризу људских права у земљи.
Извор из Техерана рекао је да режим постаје још бруталнији чим опасност од рата привремено ослаби.
„Кад год се сјенка рата над режимом и најмање повуче, режим постаје још окрутнији. Број погубљења заправо се повећао након што је рат наводно завршен“, навео је извор.
Према подацима норвешке организације Иранска организација за људска права (Iran Human Rights – IHRNGO), са сједиштем у Ослу, ове године у Ирану су извршена најмање 424 погубљења, док још стотине људи чекају извршење смртне казне. Већина погубљења извршена је у случајевима повезаним са дрогом.
Hunger strike continues at Ghezel Hesar prison, as do executions
The Abdorrahman Boroumand Foundation has documented the execution of at least 886 people in Iran since the beginning of 2026, 56 of which took place in July alone.
Ghezel Hesar prison has one of the highest… pic.twitter.com/3qc2gOdLXp
— Iran Observatory (@IRObservatory) July 28, 2026
Иранске власти јуче су погубиле вјешањем двојицу мушкараца осуђених за „вођење рата против Бога“ због смрти двојице полицајаца током антивладиних протеста. Ове године погубљено је укупно 26 особа повезаних са јануарским протестима.
Директор организације Махмуд Амири-Могадам (Mahmood Amiry-Moghaddam) рекао је да су особе осуђене на смрт због кривичних дјела повезаних са дрогом међу најрањивијим и најмање видљивим затвореницима.
„Прошле године због оптужби повезаних са дрогом објешено је најмање 795 људи, готово без икакве међународне реакције и без озбиљнијих кампања у земљи или на друштвеним мрежама којима би се покушали спасити“, упозорио је.
„Затвореници у Гезел Хесару овим протестом преузимају изузетан ризик. Знају да их власти могу погубити у било којем тренутку, али су ипак одлучили да подигну глас у нади да ће их међународна заједница коначно чути и повећати политичку цијену ових погубљења“, додао је.
Према подацима организације Амнести интернешенел (Amnesty International), револуционарни судови, који одлучују о предметима националне безбједности и кривичним дјелима повезаним са дрогом, нису независни и редовно изричу строге казне, укључујући смртну казну, након изразито неправедних суђења.
У поруци достављеној „Гардијану“, један од учесника протеста осуђених на смрт рекао је:
„Ми смо затвореници који су починили такве грешке само како би могли да обезбиједе основне животне потрепштине и дубоко жалимо због својих поступака. Гдје се још у свијету човјеку одузима живот због прве грешке?“
Сличан протест одржан је у овом затвору у октобру 2024. године, када је више од 1.500 затвореника шест дана штрајковало глађу, што је довело до ријетке посјете државних званичника. Активисти тврде да се од тада услови нису побољшали.
Адвокат за људска права Моин Хазаели (Moein Khazaeli) из правног савјетовалишта Дадбан изјавио је да се погубљења због кривичних дјела повезаних са дрогом настављају и након неправедних суђења.
„У многим случајевима оптужени немају приступ адвокатима нити стварну могућност одбране. Постоје и случајеви у којима су оптужбе измишљене против припадника етничких мањина или сиромашних грађана. Доношење смртних пресуда на револуционарним судовима представља кршење људских права, али и самих иранских закона“, рекао је Хазаели.
Број погубљења посљедњих мјесеци нагло је порастао и међу политичким затвореницима и демонстрантима ухапшеним након јануарских протеста. Према ријечима Амири-Могадама, многе смртне пресуде засноване су на признањима изнуђеним мучењем.
„Исламска Република нема никакво легитимно оправдање за примјену смртне казне у случајевима повезаним са дрогом. То не захтијева ни ислам, а саме власти више пута су признале да погубљења нису спријечила трговину дрогом нити њену употребу“, истакао је.
„Напротив, и трговина дрогом и зависност годинама расту. Људи осуђени на смрт ријетко су велики кријумчари. По правилу, ријеч је о најслабије плаћеним куририма, које су због сиромаштва ангажовали за мале износе. Многи су осуђени искључиво на основу признања изнуђених мучењем“, наставио је.
Породице затвореника осуђених на смрт у Гезел Хесару организовале су протесте испред затвора како би подржале своје најближе, али извори тврде да су власти њихов скуп насилно растјерале.
(Индекс)

Свијет
1 ч
0
Кошарка
1 ч
0
Регион
1 ч
0
Сцена
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Свијет
2 ч
0
Свијет
2 ч
0Најновије
09
56
09
49
09
41
09
38
09
34
Тренутно на програму