Жохари имају колективно памћење: Научници открили како функционише

Такво памћење је „ускладиштено“ у друштвеној структури заједнице и може бити од пресудног значаја за опстанак, иако се не преноси учењем, као што је случај, на примјер, са миграционим путевима или техникама лова.

Нови докази о овом феномену код бубашваба потичу из студије која показује да колективно памћење може настати искључиво из динамике групе, пише Сајенс алерт.

Испитивање групног одлучивања

Да би истражили ову појаву, научници су користили станиште са два потпуно идентична склоништа која су се разликовала само по освјетљењу. Једно је било освјетљено црвеном свјетлошћу, коју бубашвабе доживљавају као таму, док је друго било под зеленим свјетлом.

Као што се и очекивало, већина бубашваба окупила се у привлачнијем, „црвеном“ склоништу.

Кључни дио експеримента услиједио је када су истраживачи заменили освјетљење. Склониште које је група изабрала постало је зелено, а дотад празно склониште добило је црвено свјетло. Научници су затим посматрали како ће животиње реаговати на трајну промјену услова, која је њихов првобитни избор учинила нелогичним.

Србија

"Борим се као лав": Невјероватан призор у кући коју су запосјеле пчеле

Док би усамљена бубашваба готово одмах напустила сада неповољно зелено склониште и потражила црвено, понашање групе било је потпуно другачије. Ако се пре промјене свјетла у склоништу окупио довољно велики број јединки, група је једноставно остајала на истом мјесту. Њихова колективна одлука надјачала је нови, неповољнији сигнал из окружења.

Памћење настало интеракцијом

Истраживачи не вјерују да се било која бубашваба појединачно „сјећала“ првобитног стања склоништа. Умјесто тога, објашњавају да је „памћење“ групе настало непосредно из њихових међусобних интеракција.

Свака бубашваба има природну склоност да остане тамо гдје се већ налазе друге припаднице њене врсте.

Када се на једном мјесту окупи критична маса јединки, тај друштвени подстицај постаје јачи од спољашњих фактора, попут неповољног освјетљења. Као резултат настаје феномен који функционише као колективно памћење. Ниједна јединка не памти, али се група као цјелина понаша као да има сјећање на већ донијету одлуку.

Савјети

Природно средство које спречава улазак инсеката у кућу

Тим научника је овај принцип потврдио и помоћу рачунарских симулација. Модел у којем су виртуелне бубашвабе имале само два једноставна правила – бирај таму и остани са другима – показао је исти образац понашања. Групе су истрајавале у свом првобитном избору чак и онда када он више није био најповољнији.

„Колективно памћење може настати искључиво кроз интеракције међу јединкама и може бити ускладиштено у друштвеној структури“, закључују аутори студије објављене у часопису PLOS One.

Универзални принцип у животињском свијету?

Научници сматрају да овакав механизам вероватно није ограничен само на бубашвабе. Многе животињске групе доносе одлуке колективно – од јата риба и птица, преко колонија мрава и ројева пчела, па све до људских друштава.

Тим који стоји иза студије, предвођен социјалним екологом Маријаном Калвом Мартином са Слободног универзитета у Бриселу, истиче да се њихов теоријски приступ може применити и на многе друге врсте.

Иако тек треба утврдити колико је овакав облик колективног памћења заиста распрострањен у природи, резултати указују на то да су бубашвабе можда само један пример много ширег феномена – принципа који се може јавити свуда гдје животиње доносе заједничке одлуке.

(спутник србија)