Стручњаци упозоравају: Ово су најчешћи симптоми поремећаја рада штитасте жлијезде

"Штитаста жлијезда је задужена да одржава наш базални метаболизам. Скоро да нема органског система у нашем тијелу у којем штитаста жлијезда својим хормонима нема неки утицај. Говоримо о кардиоваскуларном онда говоримо да она утиче на срчани фреквенцу, онда говоримо о гастроинтестиналном, утиче на мотилитет. Кад говоримо о неуролошком сектору утиче на трансмисију наших неуроендокриних спојница. Правилан рад штитасте жлијезде је једнако правилан базални метаболизам", рекао је Данијел Ђекић, ендокринолог.

Најчешћи симптоми

Сви поремећаји рада штитне жлијезде се одражавају на рад базалног метаболизма. Најчешћи поремећај рада штитасте жлијезде назива се хипотиреоза односно њен успорен рад. Манифестује се успореним метаболизмом, замарањем, слабошћу, малаксалошћу, лакшим добијањем тјелесне тежина без обзира на промјену исхране, дифузним опадањем косе, тежег подношења хладноће као и карактеристичног отока на предјелу лица, наводи ендокринолог.

"Болест на коју ипак пацијенти реагују, прем да се то подвуче да чак неки пацијенти заврше код психијатра па се онда траже хормони штитасте, је убрзан рад. То је онако за нас мало озбиљније здравствено стање гдје имате нагле губитке килограма, нервозу, класичан тремор при држању нечега, такође имате опадање косе, презнојавање, несанице. Ако имате барем 2-3 таква симптома заједно, најједноставнија ствар је провјерити хормоне штитне жлијезде", наводи Ђекић.

Поред отеклине на врату, пацијенти се жале и на отежано гутање и дисање. Апсолутна индикација за хируршки захват је малигнитет, наводи др Љиљана Крупљанин, торакални хирург.

Здравље

Како изгледа бол у штитној жлијезди и када треба посјетити љекара?

"Код пацијената код којих је убрзан рад штитне жлијезде који се не може кориговати терапијом, у неком периоду заправо се и не препоручује медикаментозна терапија него хирургија. Код пацијентица које планирају трудноћи такође се препоручује хируршки да се одстрани штитаста жлијезда у хипертиреодози јер се лијекови који се користе код њих не препоручују дуготрајно у трудноћи. У колико имамо чвор који је брзорастући је такође индикација за операцију", каже др Крупљанин.

Подаци који говоре много

Нажалост, по питању штитасте жлијезде, на подручју БиХ се не можемо држати статистика као за већину болести. Свјетске статистике кажу да 10% популације има проблем са радом штитасте жлијезде, при чему је много чешћи код жена него код мушкараца, наводи Ђекић.

"Разлог већег броја пацијената је чињеница да је дијагностика релативно врло доступна и није скупа нити за један здравствени систем па ни за пацијента. Двије три основне методе су ултразвук штитне жлијезде који више није неки појам, и лабораторијски налази који се врте од неких 5-6 ставки зависно од наших сумња који такође више нису неки баук. Чињеница да имате пацијената да сами оду и изваде те налазе, чак се и не консултују са љекаром. Чим се више пацијената прегледа, логично да ћемо ми открити више поремећаја", наглашава ендокринолог.

Према његовим ријечима, начин живота, исхрана и стрес као и све оно што може значајно да ослаби одбрамбени систем може бити довољан разлог за настанак болести. На прегледе најчешће долазе жене од 20 до 50 година 50 година гдје су обољења и најчешћа.