Руски научници упозоравају: Прољећни умор може да крије озбиљне проблеме

Ово стање се обично назива прољећна депресија. Међутим, научници са Пермског националног истраживачког политехничког универзитета упозоравају да обичан умор може да крије озбиљније узроке, на примјер, хормонски дисбаланс.

Стручњаци су објаснили како ендокрини систем утиче на емоционално стање, зашто се такозвана ендокрина депресија јавља у пролеће и када је време за посјету љекару. Такође су понудили савјете о томе како одржати хормонско и психолошко здравље након зиме.

Прољеће је период када многи људи осјећају пад енергије и погоршање расположења. Разлози за такво стање могу бити бројни: од сезонског недостатка витамина и посљедица мањка сунчеве свјетлости до погоршања хроничних болести. У већини случајева организам се сам избори са тим, уз мале промјене у режиму живота или исхрани.

Тенис

Стигла потврда - познато да ли Ђоковић игра у Мадриду

Међутим, иза уобичајене малаксалости понекад се крију озбиљнији поремећаји који захтијевају стручну медицинску дијагностику, као што су проблеми у раду ендокриног система. Такозвана ендокрина депресија настаје као последица хормонских поремећаја, укључујући смањену функцију штитне жлијезде, поремећај рада надбубрежних или полних жлијезда. Ово стање захтијева посебно лијечење, прије свега усмјерено на успостављање хормонске равнотеже.

Емоционално стање човјека не зависи само од комуникације и животних догађаја, већ и од рада лимбичког система, комплекса можданих структура повезаних у јединствену мрежу. Везе унутар те мреже регулишу неуротрансмитери, од којих су најважнији серотонин и допамин.

Такође, недостатак хранљивих материја, као што су јод, селен, гвожђе, као и витамини групе Б и витамин Д, значајно утиче на рад ендокриног и нервног система. До краја зиме залихе ових супстанци у организму се исцрпљују, а исхрана често не успијева да их надокнади свјежим сезонским намирницама, што ствара услове за појаву поремећаја.

Поремећај штитне жлијезде

С друге стране, прољеће доноси повећано оптерећење за ендокрини систем. Продужетак дана и пораст температуре захтијевају прилагођавање метаболизма. Штитна жлезда почиње да лучи више хормона како би убрзала метаболизам, док надбубрежне жлијезде повећавају лучење кортизола ради прилагођавања новом ритму сна и будности.

Ако организам има довољно витамина и микроелемената, жлијезде се успјешно прилагођавају. У супротном, може доћи до смањене производње хормона штитне жлијезде, што доводи до симптома сличних хипотиреози.

Ендокриној депресији су најподложније особе које већ имају ендокрине болести, као што је дијабетес типа 1 или поремећаји штитне жлијезде, као и особе изложене хроничном стресу или са наследном предиспозицијом. У ризику су и они који дуго користе одређене лијекове или пролазе кроз хормонске промјене повезане са старењем.

Хормонски дисбаланс

Хормонски поремећаји чешће изазивају стање исцрпљености познато као астенични синдром, који подсјећа на депресију, али има другачије узроке и лијечење.

Тенис

Стигла потврда - познато да ли Ђоковић игра у Мадриду

Најчешћи узрок оваквих симптома је хипотиреоза - стање у ком штитна жлијезда производи недовољно хормона тироксина, што доводи до успоравања метаболизма и негативно утиче на нервни систем. Поремећаји хипофизе могу довести до наглог повећања или губитка тјелесне тежине, док поремећаји паратироидних жлијезда утичу на метаболизам калцијума и фосфора и могу изазвати апатију.

Симптоми ендокриних поремећаја укључују лоше расположење праћено отоком, слабошћу, поспаношћу, осећајем хладноће, неправилним радом срца и појачаним опадањем косе. Расположење се обично постепено мијења током дана, без наглих осцилација.

Без лијечења, организам наставља да функционише успорено, са ниским нивоом енергије. У тежим случајевима може доћи до опасног стања - микседематозне коме, која захтијева хитну медицинску помоћ.

Дијагнозу поставља ендокринолог, а она често укључује шири спектар анализа: крвне тестове за шећер и хормоне, анализу урина, ултразвук, а по потреби и компјутерску томографију или рендген.

Нормализација хормона

Лијечење се заснива на нормализацији хормона.

Ипак, чак и након тога, може остати осјећај анксиозности или апатије, јер дуготрајни поремећаји чине нервни систем осетљивијим. У таквим случајевима може бити потребна и психотерапија.

За очување здравља у прољеће препоручује се правилан дневни ритам, довољно сна, боравак на свежем ваздуху, умјерена физичка активност и уравнотежена исхрана богата витаминима и минералима. Важно је водити рачуна и о психичком стању и на вријеме потражити стручну помоћ, преноси Спутњик.