Слушајте своје тијело: Тихе симптоме рака плућа многи занемарују

Разлог је то што су рани симптоми благи и лако се помијешају са уобичајеним стањима, попут грипа, астме или дуготрајног кашља. Када људи схвате да нешто није у реду, болест је често већ узнапредовала.

Без обзира на то да ли сте пушач или не, или сте изложени дуванском диму из окружења, познавање ових знакова може помоћи у раном откривању болести и повећати шансе за успјешно лијечење.

Зашто се рак плућа често не открије на вријеме?

Рак плућа, посебно најчешћи тип који се зове немикроћелијски карцином плућа (НСЦЛЦ), може дуго да се развија без јасних симптома. У раним фазама обично не изазива бол нити упадљиве тегобе.

Зато је важно обратити пажњу на суптилне промјене у тијелу, редовно ићи на прегледе и, ако спадате у ризичну групу, урадити ЦТ снимање са ниском дозом зрачења (посебан скенер који може да открије промјене у плућима у раној фази).

Најчешћи рани симптоми које људи занемарују:

Дуготрајан кашаљ

Кашаљ који траје дуже од три недјеље може бити један од првих знакова рака плућа. Често се приписује пушењу или алергијама, али га не треба игнорисати.

Отежано дисање

Ако се брзо замарате или остајете без даха при свакодневним активностима (нпр. ходање, пењање уз степенице), то може бити знак проблема. Тумор може сузити дисајне путеве или изазвати накупљање течности у плућима.

Бол или нелагодност у грудима

Бол може бити туп или оштар и јавити се у грудима, леђима или раменима. Често се појачава при дубоком дисању, кашљању или смијању.

Необјашњив губитак тјелесне тежине

Нагло мршављење без дијете или повећане физичке активности може бити упозоравајући знак. Ћелије рака троше енергију организма, што доводи до губитка тежине.

Промуклост или промјене у гласу

Ако тумор притиска нерв који контролише гласне жице, може доћи до промјене гласа. Промуклост која траје дуже од двије недјеље треба да се провјери.

Честе инфекције дисајних путева

Понављане упале плућа, бронхитис или друге инфекције могу указивати на то да тумор блокира дисајне путеве. Посебно је важно обратити пажњу ако се инфекције јављају увијек на истом месту у плућима.

Искашљавање крви (хемоптизија)

Чак и мала количина крви у испљувку (секрету који искашљавате) може бити озбиљан знак и захтијева хитан преглед љекара.

Хроничан умор и слабост

Ако сте стално исцрпљени и одмор не помаже, то може бити знак болести. Умор повезан са раком је упоран и утиче на свакодневно функционисање.

Бол у костима

Ако се рак проширио на друге делове тела (метастазирао), може изазвати бол у костима, нарочито у леђима, куковима или ребрима.

Оток лица и врата

Тумор може притискати велику вену која враћа крв ка срцу (горња шупља вена), што доводи до отицања лица, врата и руку.

Ко је у већем ризику?

Иако и непушачи могу оболети, ризик је већи код особа које:

• пуше цигарете, цигаре или лулу
• бораве у задимљеним просторијама (пасивно пушење)
• имају породичну историју рака плућа
• изложене су радону (природни радиоактивни гас) или азбесту
• живе у загађеној средини или раде у ризичним условима
• имају хроничне болести плућа, попут ХОБП-а (хроничне опструктивне болести плућа) или плућне фиброзе

Када се јавити лекару?

Ако примјетите неки од наведених симптома, немојте одлагати преглед. Рано откривање болести омогућава више опција за лијечење и повећава шансе за опоравак.

Љекар може препоручити рендгенски снимак плућа, ЦТ скенер или биопсију (узимање узорка ткива за анализу), у зависности од симптома и фактора ризика.

Како смањити ризик од рака плућа?

• Престаните да пушите - то је најважнији корак
• Избјегавајте дувански дим и загађен ваздух
• Тестирајте дом на присуство радона
• Једите више воћа и поврћа (богатих антиоксидансима – супстанцама које штите ћелије)
• Будите физички активни
• Ако сте у ризичној групи, редовно идите на превентивне прегледе

Слушајте своје тијело

Рак плућа не почиње нагло и упадљиво. У почетку даје тихе, једва примјетне сигнале. Зато је важно да обратите пажњу на промјене у дисању, енергији и општем стању.

Не игноришите упоран кашаљ. Не занемарујте необјашњив умор. Ако осјећате да нешто није у реду, обратите се љекару. Правовремена реакција може спасити живот.

(Курир)