Психотерапеути упозоравају на пораст АДХД-а међу младим женама

Поремећај пажње и хиперактивности (АДХД), који се дуго сматрао прије свега дечјим поремећајем, све чешће се препознаје и дијагностикује код одраслих, нарочито код жена. Према наводима руских психотерапеута, највећи пораст броја дијагноза тренутно је забиљежен међу женама старости од 20 до 40 година, док лекари истовремено примећују и више случајева код адолесцената од 12 до 17 година.

Главни симптоми АДХД-а су тешкоће са одржавањем пажње, заборавност, импулсивност и проблеми са организацијом свакодневних обавеза и задатака. Код одраслих особа ови симптоми често доводе до хроничног одуговлачења, потешкоћа у планирању, честог губитка фокуса и сталног осећаја унутрашњег хаоса, што може значајно да утиче на пословни и приватни живот.

Према ријечима стручњака, код младих се повећан број дијагноза доводи у везу са све већим школским и академским оптерећењем, док су код жена значајан фактор хормонске промјене које могу утицати на испољавање симптома.

Како објашњавају психотерапеути, АДХД код жена се можда годинама не може препознати јер се његови симптоми често приписују анксиозности, хроничном умору, прегоревању на послу или перфекционизму. Због тога многе жене добију дијагнозу тек у одраслом добу.

Здравље

Ево у чему гријешите када пијете лијек за главобољу: Већина прави исту грешку

Стручњаци наводе да пад нивоа естрогена може да утиче и на ниво допамина, неуротрансмитера који има важну улогу у одржавању пажње, концентрације и мотивације. Због тога симптоми могу да варирају током живота, а код појединих особа могу бити праћени и флуктуацијама крвног притиска.

Дигитално окружење додатно оптерећује мозак

Психотерапеути упозоравају да савремене навике, попут непрекидног гледања кратких видео-снимака и сталних обавјештења на мобилним телефонима, представљају додатно оптерећење за мозак.

Према њиховим ријечима, такав начин коришћења дигиталних уређаја може да изазове такозвани "псеудо-АДХД", односно стање у којем и здраве особе испољавају потешкоће са концентрацијом, пажњом и организацијом. Код људи који заиста имају АДХД, овакав ритам живота може додатно да погорша већ постојеће симптоме.

Милиони људи живе без дијагнозе

Клинички психолог Максим Јермолајев раније је изјавио да АДХД погађа око 2,6 одсто светске популације, односно приближно 140 милиона људи. Ако се узму у обзир и сви одрасли који имају симптоме овог поремећаја, процјењује се да тај број достиже 6,7 одсто светске популације, што је више од 360 милиона људи.

У Русији не постоји јединствен национални регистар, па не постоје ни прецизни подаци о броју обољелих. Ипак, доступна истраживања показују да АДХД има између два и пет одсто становништва, док се дијагностикује мање од 20 одсто случајева.

Према ријечима Јермолајева, то значи да милиони људи у Русији живе са симптомима поремећаја пажње и хиперактивности, а да никада нису добили дијагнозу нити одговарајућу стручну помоћ, преноси руски "Лајф".

(рт балкан)